Prosvetni glasnik

породцца код ирвовитаог друштва

када је владало сродстко по жеиској лппији. Мнслпм о ледском пара* !ет. парМ (спи и кћп п пар1аг, 1'ет, парМ (унук и унука). Вебс^ (1пс1Јзсће 81исИеп, I, 326) претноставл а да нара! пар1аг, постаје од корена нар (стари облпк нретпостављеиог корепа паћћ, паћ — пес^еге. Н цаге), н означује некога, којп је у свези с кпл бпло, а у преноспом смпслу сродннка. Ово би потпуно објаснило, но мишљењу Вебера, заштозендскн пара1 н пар1аг означује пупак, пантљпку од пунка. На тај начин, термин, који у старом санскрнтском јез!'ку означује спна п кћер, има у нсто време значење лнца, које стоји у везп с другпм но свом рођењу. Пикте') ие признаје да је правплно тумачење Веберово, од чести зато што сматра као недоказану суштину корена ппр и паћћ, а иарочнто зато гпто овај термпн, ако би Веберово тумачење бпло правилно, не би био згодан да објасни однос спна према оцу, у коме се смислу реч рара1 без сумње употребљава. И заиста ако се нретпоставп да су терминп сроднпчкпх односа постали за владе сродства но мушкој лннији, онда бп Пикте имао право , ну ако се допустн могућност да су термипи поникли за време владе сродства по женској лпнпјп, то је објашњење Вебера више него вероватно. Одпоси сина према матери н њеном роду били су ближи него оцу, па зато горе наведени терминп у главноме су и постали у облпку ових односа. Значајно је да и у других ариских народа речи изведене од корена пара(; п пар1аг означују нећака, а при том најчешће сестрића 2 ). Тако зендски пара1. пар1т означује нећака, унуку, што у латпнском одговарају изрази пероз, !ет. перШ, а у готском употребљавају се нзразн: 1пШЈ15, ±'ет. шЉЈјб у смислу сопзоћгтив, у старословенском „неии", у смисду сесгрнћа. Из овога се може известп закључак да су речи параЉ Јет. парМ означавале испрва одпошај ирема матери, па по томе је почело означавати однос нрема ујаку п најпосле одное према оцу. Да напоменемо овде још и то да неки изрази, који по санскригу означују оца , у другим ариским језицима означују ујака. А нарочито што санскритско ауика, отац, одговара кнмриском е\уа, стриц, литавском ашупоз, ујак, и нољски №иу, ^ет. №иупа 3 ). 1.) То пак, што су термини , који означују брак, мужа и жену, једнаки у разним ариским језицима, не може нпкако служитн као доказ да су вишн обдик брака и патријархалпа организација породице иостали у ариских народа још до сеобе из своје заједничке праотаџбппе. За ') Р1с(;е4, 1. с., р. 43. 2 ) 1ћ1(1. 1. с., р. 45—40. 3 ) РЈске!, 1. с., р. 33. ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК 1893.

I. ово се можемо уверити иа овај начин. Пре свега треба обратити пажњу на првобптно значење овпх термнпа Већииа од њпх, које означују мужа п жену, означују у исто време у опште мушко н женско лпце. Тако, санскрпт. дауа, §аш, §ап1ка од ^ап = цјо-пеге, (пзродптн — у говору и о мужу п жени), зендскп §епа, нерсиски §ап, јермен. дт, грчкп уоргј, прлапд. §еан, готски §шпо, слов. жена'). 2.) Овде једнолпкост термипа у арпским језицима не означује ј да је моногамичпи брак у ариским племеннма до њпхова сељења, па по томе п осталпх термппа за озиачење суируга, већ само то да су се термпни, који означују у нрнмитивном језику мушкпње и женскпње, сачували п у изведеним језнцима. А доцнпја нрнмена овпх термина за озиачење мужа п жеие објашњује се врло лако, пошто се у већини човечанскпх језика термпни мушкпња п женскиња употреблавају за означење мужа и жене. Многп термини, којп означују мужа, пмају првобптно значење мовека који оплођава. Тако санскрптскп термпн с1ћоуа, муж, који се очувао у другим језпцпма у сложеној речи удова (тј. без мужа), исирва је означавала, као што је приметпо Пикте, тиИепз сопсиззог 111 соИ;и 2 ). В) Налазе се термпнп, којп указују на тако звану породичпу полиандрију. Тако инр у лптавском језпку термин за шурака §еи(;еге, 2. падеж §еп1:егз, постаје од корена §ат = соћ-е сит ^етта = спариги се, и одговара санскритском §ап!г1 = соки асТеипДа 3 ). 4) Има термина којп показују н сродство група, као нпр. термпн аШ, унотребљава се у исто време за означење матере, тетке и старије сестре. 4 ) Из овога се јасно види, и доста је, па да се сваки уверп, да језик не доказује да је у старих Аријеваца посгојао вишн облик брака и патријархална организација нородице. II. Како смо пспптивање старе породичне организације у Еелта и Германаца предузели с намером да што боље објаснимо историју иородичног уређења у онште код ариских народа, то нам нзгледа да није некорисно, да пре него што изложимо резултате иашег испнтивања, изнесемо бар !) II)., 1. с., р. 27. 2 ) Рјс1е(;, 1. с., р. 22, ппЈа 2. У осталом Пиие преддаже и друго објашњење термина сШота. Види поменуту страну у тексту. 3 ) 1ћ., 1. с., р. 12. Да папоменемо да у Ригведи (10, 85, 37) пешто подсећа на породичну нолиандрију. Тако тумачи поменуто место Всеволод Милер у свом делу „ОчеркахЂ аршскон миб >л >г1и ж . I, сдр. 31 -32. 2Јгатег (АШпсШсћев ^ећеп. В!'гНп, 1879. а. 326.) тумачи ово месго друкче, објашњујући овде изразе: ,мужа* и »нам" тако названим р1ига1. тагез^аУз, но без наведених доваза. *) II). 1. с., р. 34.

44