Prosvetni glasnik

4 32 просиетни ковчежић

ПРОСВЕТНИ КОбЧЕЖИЋ

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА. Женски Дицеј у Загребу. — Заузимањем г. д-ра Кршњаиог, пачелника просветног одељења земаљске владе у Загребу, умпожен је број тамошњих јавних школа једним важним заводом. На дан 10. окт. 1892. год. отворен је Лицеј за девојке, који ће имати осам разреда. Прва четири разреда састављена су од ученица више женске школе. Циљ је Лицеју да да женској омладини више опште образовање, које ће их не само учинити подобним за полагање стручних испнта, него их спремити и за слушање уннверситетских студија. У први се разред примају учеаице, које су навршиле 10 година и које положе строг пријамни нспит из предмета ниже основне школо. При првом упису у Лицеј плаћа свака ученица пријампу таксу у 4 Фор,, а 1 Фор. за школску књпжницу. На име школарине плаћа се 5 Фор. месечно. Оиромашне, али врло даровите учепице могу се ослободити плаћања школарине. — За унутрашње и спољашње уређење Лицеја важе одредбе закона за остале средње школе, на име: о оцени успеха из појединих предмета, о давању бележака, о издаван.у сведочанстава и т. д., с том једином разликом, да је, у начелу, аонављање разред а искључено. Смер је томе наређењу, да се уласком ученица осредњег дара не ствара умни пролетаријат. — Настава у Лицеју обухвата ове обавезне предмете: науку о вери, хрватски, немачки и Францускп језик, општу књижевност у хрватским преводима, општу историју, земљонис, математику, физпку, јестаственицу, филос . пропедевтику, цртање, женскн ручни рад, певање, гимнастику и лепо писање. Као иогодбено-об&везни предмети уче се: епглески језик, латински језик и педагогика. Ни једна ученица није дужна учити који од ових погодбено-обавезних предмета. А.ко пак то жели, стоји јој на вољу да бира који хоће, али, по учињеном избору, предмет постаје за њу обавезан, она полаже из њега редовни испит, и општа оцена, добивена по испиту, утиче на прелаз у старији разред, као и кодопште обавезних предмета. — Учеиице нису преоптерсћене часовима, којих је 27 недељно. — Лицеј је задржао обележје женског завода, пошто је и ручни женски рад унесен у наставни план. (Рае^а^.). С. П.

Оеиовне школе у Хрватекој и Славонији. — Ланске школске године било је у Хрватској и Славонији свега 1259 основних школа. Просечно долази по једна шкоаа на 33., 8 кв. килом. и на 1736 душа. Мушких школа бејаше 74, женских 80, мешовитих 1105; сједним наставиим лицем: 824, с два: 278, с три: 56, са четири: 101. — Са хрватским (српскпм) наставним језиком било нх је 1158, с немачким 27, с маџарским 8, с руским 2 и са словачким 2. — Свега је издато на те школе 1,520.533 Фор. 79 новч. — Књижнице учитељске биле су 1142 са 181.954 књиге (томова), а ђачких књнжница 914 са 49 863 књига. — Уза школске зграде била су 992 школска врта. Учитеља свега: 2024 — дакле по 1 учитељ на 1142 становника. — Децо способне за школу било је 241.305, а походило је школу 146.101 дете, т. ј. 63.01°/ о укупног броја деце, или 8.02°/^ свега становпнштва. (Рае<Ја§.). С. П.

КАК0 ЈЕ П0СТА0 0ПИЈУМ (легенда) На обали реке Ганге живео је у старо време неки старац — пустињак, по имену Риски, који је сав свој живот посветио Вогу Сиви и све време свога жића провео у молитви и побожном размишљању. По вае дан он би клечао, занесен мистичним сновима, на једном те истом месту, које је он сам за се изабрао, слушајући таласање валова свете реке Ганге, а остале часове провео би у колибици, коју је сам начинио од трске, да му послужи као одбрана противу непогода и бура. У даљини од више миља не беше у целој овој околини ни циглог човечјег бића, које би мудром слузи божјем било друг или сапутник, па зато баш обрати старац сву своју пажњу мајушном једном створењу божјем, које пребиваше у закутку старчеве колибице, и храњаше се отпадцима јела пустпњакових. То беше мало, ми 10 живинче, мишић, назван од заштитника свога именом Маја. Питома житотињица, брзо се навикла да хвата храну из руку Рискијевих, а својим лаким скоковима и умиљатошћу разведраваше чело старом свештенику. Бистрина Мајина доведе старца и на ту мисао, да научи своје љубимче човечјем говору, а то натприродно чудо