Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

505

Како је ово дело познато Савету, то је одлучено: да се може откупитн и уаотребитн за понуђену потребу. VI. Прочитано је писмо г. председника Министарског Савета, министра просвете п црквених послова, од 2. овог месеца, ПБр. 7517., којнм се шаље Савету на оцену дело „Исторпја српске цркве", од епископа г. Никанора Ружичића, које писац нуди министарству на откуп и за препоруку. Савет је одлучио: да се за преглед и оцену овога дела умоле г. г. архимандрит Н. Дучић и Јеврем А. Илић. VII. Прочитано је писмо г. председника Министарског Савета, министра просвете и црквених послова, од 2. овог месеца, ПБр. 7504., којим се позива Савет да пропише најглавније основе за израду „Буквара" и „Чптанака за основне школе", како би се према тим основама могао расппсатп стечај за израду номенутих школских књига, пошто су садашњп „Буквар" и „Читанка за III разред основне школе", примљени као привремени школски уџбеници. Савет је одлучио: да се избере нарочита комисија, којој ће се поверити прописивање ових основа, п у комисију су изабрани г. г. Дим. Јосић, Јован Миодраговић и Мих. Јовић. VIII. Прочитан је реФерат г. др-а Јована Двијића, проФесора Вел. Школе, о „Атласу српских земаља и осталих држава на Балканском Полуострву", од г. Аврама Стаматовића, учитеља, који гласи: Главном Просветном Савету. Потписати је примио „Атлас сриских земаља и осталих држава на Балканском полуострву« од г. Аврама Стаматовића, учитеља, који му је Просветни Савет писмом својим од 26. пр. мес. послао на оцену. Благодарим на поверењу и подносим извештај о тачмости и вредности онога што је унето у овај атлас. У о Атласу", који је штамиан на танкој, лошој хартији, најпре су карте појединих земаља: Србије, виднпске и средачке области, Старе Србије и т. д. Погрешно је што су те картице цртане у различним размерима. Карте појединих српских земаља, намењене основној школи, могу и морају бити цртане у једном размеру. Изнад сваке карте означена је „величина" (боље је рећи површина) земље

у □ Км. и број становника. Овде има доста погрешака и нетачности. Површина Турске, без острва и , разуме се, Источне Румелије, велика је по „Атласу« 240.000 □ Км., а у ствари површина Турске са острвима, износи само 165.000 □ Км. За површину Бугарске постоје два податка; један Пертова завода у Готи, а други званични (Каракашев). По првом је површнна Бугарске, са Источном Румелијом, 96,640 □ Км., по другом 99,276. Осим њих нема аутентичних података. У „Атласу" је површина Бугарске 103,000 □ Км. Погрешака, или нетачности има и у подацима за површину Србије и Црне Горе, а и у броју становника појединих држава и земаља. Г. писац није унео у своју карту Србије ни Параћип, ни Лозницу, Свилајнац, Горњи и Доњи Милановац и т. д., да не помињемо мања места као Крупањ, Власотпнце, Белу Паланку и т. д. Нису упесене у карту реке, као: Јадар и Поречка Река, по којима су названп читави срезови, а уцртана је и записана Ђетиња. Нема Бељанице, Гучева, Гуљанске планине, а унет је Космај, Жељин и т. д. Не видим разлога свему овоме и није ми разумљиво, да они што прођу кроз основну школу смеју не знати и овакве ствари из геограФије. Исто се види п у Црној Гори. Овде се бар неће уморитп памћење при набрајању већих места, па су ипак изосгављени и Данилов Град и Андрнјевица и Грахово. Номенклатура је пуна погрешака. Не ваља писати Церес, Чепић, Доспадаг, Камчик, Сливен, Свиштов, Шара, Плаво, Осагов и т. д. Разуме се да у овим картама за основне школе не треба тражити иотпуну тачност у уцртовању, нп савршенију израду. Али је овај „Атлас" сувише грубо израђен. Финија и мало тачнија израда не стоји ваљда у противности с картограФСким потребама основне школе, а нетачности, по којима Шар пзгледа мањи од Голешнице, Карадага итд., као на овом „Атласу", јамачно нису допуштене ни у основној школи. Целокупна израда овога атласа наводи ме на једну општу напомену. Већина атласа и карата, намењених нашим осиовним школама, копије су већнх. Али су већином прецртане грубо, размер не ваља, терен како га они цртају, са свим је нетачан, а картице су пуне погрешака у воменклатури. Зато се усуђујем изнети пред Просветни Савет два три погледа, који би можда могли бити од користи онима, који од сада буду радили овај, доста лукративан, посао: 1. Може се скелет прецртати са ваљанпх, већих карата, али израда мора биги Фина, чиста; 64*