Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

511

место огледало ,Огл. д. дитд ? Код многих и нема одгонетака, а то је погрешно. 3. Да се изоставе она досадна иитања, где деца сама себе питају: „Зна ди ко од вас", иди ,ко зна" ту и ту причу из прве читанке". Јер сам уверен, да се она свуд арескачу. А ево зашто. Прво, наставници немају толико времена да репетитирају и оно из I разреда. Друго, и најважније, по данашњој системи учитељи су везани за поједине разреде, и многи остану годинама у једноме разреду. Знам неколицину учитеља, који за 15 и 20 година сдужбе још нису биди у I разреду учптељи. Знам једнога, који је бдизу 30 година био непрестано у II разреду. На посдетку, довољно је 5—б година да човек остави један разред, па да се не сећа појединости у њему нанр. на питање: ,Ко зна што о пећи из прве читанке?" „Ко зна што о кухини из.прве читанке?" нтд. А онда је природно, да учитељ неће ни питати, и ако стоји у читанци. А који наставник зна, и уме и хоће, да доведе у везу ово из II с оним из I разреда, њему нису ни потребне ове оаомене у књизи дечјој■ 4. Најпосле, „Песма Св. Сави", којајестављена на крају Читанке, иди да се изостави сасвим, или да се стави напред. Она је отишда у „Ваздух ", а ту јој баш вије место ни мадо. С овим сам свршио овај посао, и част ми је назвати се Гдавном Просветном Савету 16. Фебруара 1893. год. Београд. пошпан Ј. Миодраговић, проФ. учит. школе. Савет је усвојио мишљење референта, и оддучио: да се „Читанка за II р. основне школе" у свему поправи и прештампа за ншодску потребу према примедбама у реФерату изложепим. С погдедом на то, што је г. Миодраговпћ сам у тексту извршио све поправке према своме реФерату, Савет му је одредио на име хонорара за овај реФерат осамдесет (80) динара X. Прочитан је реФерат г. ЈосиФа Маринковића, музичара, о „Песмарици за нижу основну школу", од г. Стевана Шрама, који гласи: Главном Просветном Савету. Част ми је известити Вас, да сам „Песмарицу" за основне школе од Стевана Шрама прегледао, о којој имам ово да кажем: жгосвмши одонив 1893.

У тој збирци има неколако песама, које се с другнм медодијама већ певају у основним шкодама , и исте ако нису боље, лошије нису, као : „Несгашни дечаци", »Ко је господар", „Јагње", „Киша", „Тичја песма", и „Ђаче добре воље". Има неколико песама које Је г. Шрам обележио као народне, а у ствари нису, тако: „Рањеннк", „Док је нама", „Домовини", „Мачем копљем", „Српски син", „Додине тутње", и „Онам' онамо". — Песму „Док је нама" знам да је компоновао А. Максимовић. — „Домовини" је хрватска химна (Лепа наша домонино). — „Долине тутње" је пољска, и то компонована песма (2<Нтеп рогагеу.); а и остале наведене песме нису народне ни по тексту ни по музици. Песма „Устај, устаЈ Србине", са свим је народне медодије, а не стоји да је од Корнела Станковића, као што ју је г. Шрам обележио. „Јвленче" постоји као дена народеа песма и за то је са свим издишно, што ју је г. Шрам дотеривао. Г. Шрам је грешио против педагошког правила, јер материјал није постепено сређен; тако нпр. за 1-ви разред, где ученици уче распознавати тонове, и где се учи на памет, — узима песме од 8 па и 9 тоаова, што и извежбан слух има шта да схвата. Ритам је такође за одрасдије, има пауза, четвртине са тачкама, осмине са тачкама а то за први разред — за учење на памет треба да изостане. Песме од 5 —6 тонова, у ритму од четвртине и подовине нота, довољно је градиво за први разред. — И текст треба да се сдаже са схватањем дечјим , с тога „Сунце за гором" од Мил. Грчића, није за први разред, јер деца не могу разумети кад „јела моли сунце, да причува српске јеле, да их не сломнје беспа олујина !" Таке, и сличне примедбе, могле би се чинити и за остале иесме. Двогласна хармонија је добра. Мелодичан аксан је већим делом погрешан, но има и хармопичних и ритмичких погрешних аксана. Пошто оваких збирака већ имамо , не би с несмарицом г. Стевана Шрама нншта ново добили. С одличним поштовањем 7. Јула 1892. год. Београд. Јосиф Маринковић, музичар. За овим је прочитан о овоме делу и реФерат г. Стеве Мокрањца, као другога реФерента> који гласи :

65