Prosvetni glasnik

озвездине имају једнаке путеве, те отуд и но- | ставке: да еу комете густе метеорне масе, чији се поједини делови држе непознатом спагом и тако чпне козмичну целину. Опасност од земљиног сукоба са каквом кометом свео би се на ноћну појаву веома богату озвездинама. Наиомена. Комета од оептембра 1 8 82 г. расула ое у бдизини оуичовој у неколико мањих кометних маоа. Тако исто изгледа, да је Бјелина комета узрок пеличансгвеноме падаљу озвездина 15. новсмбра 1 87 2. и 15. новембра 1 88 5. г. 2. Зодијачка светлост. То је блага светлост пирамидално-елиптичног облика. Она се најлепше види у жарком нојасу, а види се и у змереноме. Неки мисле да је узрок овој појави, што између земљиног пута и Сунца има танак појас козмичне материје или сићушних небеских тела. I 34. Медретнице. 1. Појам. Некретнице су такве звезде, које сјаје треперећи, а кроз дурбин изгледају као светле тачке и не мењају приметно своје положаје једна према другој. Старо је мишлење пало, да некретнице баш никако не мењају свој положај, од кад је испало за руком да се докаже сопствено кретање код неких некретница. 2. Сјајност некретница. Некретнице се деле по сјајности својој у класе (величине). Првих шест класа могу се видети слободним оком, остале су телескоиске т. ј. могу се видети само телескопом (од јелин. Ше = у даљинп и акореш = видети, гледати). 3. Боја и ароменљивост боја код некретница. Боја некретница је различита; али већпном су беле, на жућкасте и црвенкасте. Сприје сад светли белом светлошћу, а Птолемеј га је рачунао у црвеикасте звезде. Изгледа, да је пред нама један историски пример о променљивости боја. — Многе некретнице мењају иериодски јачину своје сјајности, код некпх сјајност толико опадне, да се не могу ни видети, па им се носле опет поврати пређашња јачина сјајности. Врло су различита мишлења о узроцима ове појаве. 4. Нове звезде. Овда онда бива, да каква нова звезда засветли на небу, па је после неког времена нестане. Спектрална анализа нашла је у спектруму таквих звезда сјајне водоничне ируге, које указују на усијани водоник, и у тој појави ми гледамо дал-не светске катастроФе, као год што се, само у далеко мањем размеру, виде таке појаве и на Сунцу (протуберанце). Таква нова звезда појавила се одједном 1885 год. у маглини Андромедииој; сад је ишчезла.

5. Двојне звезде Врло су важне некретнице тако зване двојне, које на близу стоје. Оне оптичу по елипсама око заједнчиког средишта. Кретања им се управљају по закону гравитације. Иста сила, која влада у нашем сунчаном систему, влада н међу некретницама. Наиомена.. И код двојних звезда занима се астрономија испитивањем нечега што се не види. Вссел је гшсматрао на Оирију н Прокиону кретања, која су га навела на поставку да они имају тамне пратиоце. Нетерс је израчунао пут Сиријевог невидљивог пратиоца, и кад је пооле 11 година пронађен, видело се, да се његов пут у гдавном слаже еа теориски израчунатим путем. Од тогдоба пронађоно је још иет пратилаца Сиријевих. Израчунат је већ и пут Ирокионовог пратиоца, али њсга још нису нашли. 6. Маглине. На небу се виде и маглине, које кад се гледају кроз дурбин, изгледају као небројене звезде. Такав један скуи звезда од прилике у облику највећег круга, врло раз.шчите ширине, простире се преко целог неба у виду светлог облака, познат под именом млечни иут (кумовска слама). Друге маглине, које су нам ближе од млечног пута, не мењају свој облик баш кад се гледају и кроз најбоље дурбине. И ово су, како је већ спектрална анализа показала, у ствари праве маглине (небулозе) т, ј. магловите илп гасовите творевине. Готово сигурно је, да ове маглине представљају сунчану систему у врло раној стадији свога развитка. И не само то, него нам разноструки облици небеских маглина показују поједине ступњеве овог развитка. 7. Одстојање некретница. Даљипа свих, па и најближих некретница је нревелика, и њих не може преставити ни најдрскија уобразиља. Држи се, да нам је најближа некретница највећа звезда у Кентауру (« Сеп1аип) на јужном небу. Ова прегрдна даљина је узрок, што ми на звезданом небу не видимо никад садашност но ирошлост. Светлости са некретнпца у млечном путу, мисли се (на основу вероватноће), треба 2000 година па да до нас дође. 8. Шта су звезде? Звезде су сунца; а да је то тако изводи се из тога, што поред све њихове прегрдне даљине још тако јако светле и што многе од светлијих звезда имају спектруме као што је сунчев (а друге имају сличан сунчевом). У спектруму пекретница има гасова и неких других елемената, које имамо и ми овде на Земљи. Наиомена. Број ових некретпица није утврђен. Хершел је рачупао да има 2 0 милијуна некретница, које се могу видети; а Литров рачуна, да се оа данашњим највоћим дурбинима може видети на 1 200 милијуна.