Prosvetni glasnik
22
ОСНОВИ МАТЕМАТИЧКЕ ГЕОГРАФПЈЕ
Сатурна ... 92 земљине масе Јупитера . . . 309 » » Сунца .... 324439 ,, » Највећу привлачну снагу међ планетама има Јуиитер. I 32. Ј^омете. 1. Састав и број. Комете (од јел. коте = светли реп, коса) састављене су из језгре, магловитог огртача и реиа. До краја 17 в. посматрано је на 400 комета, али извештаји о овоме нису сигурни. Од тог доба посматрано је 280 — 300 комета. (Б1е81:е1"№е§'8 Рори1аге ШттеМшпсЦ 1890, стр. 254), Нааомена. Често је веома велика дужина репа поједшшх комета. Израчунато је, да је дужина репа комеге од 1 84 3 г. била 250 мил. км. 2. Периодске комете. Нериодским кометама зову се оне комете, које као и плаиете, описују иравилно свој пут око Сунца, те их у извесиа времена виђају земљини становници. Таквих има 19. 3. Пут комета. Пут периодскнх комета (сл. 33) изгледа као развучена елипса, а оних комета,
чији новратак к Сунцу или ннје доказан плн које се пису ни вратиле, изгледа пут параболан нли хиперболан. 4. Време оитицау^а. Неким кометама треба хиљадама година да доврше свој пут око Сунца. Знатне су три комете, које за краће време оитичу око Сунца:
Халејев а, Бјелина, на којој се 1864 г. опазила важна промена — дељење комете, и Енкеова., која за непуне три године оптече око Сунца. 5, Физичке особине. Оне су сад врло мало познате. Да оне нису чврсте природе, изводи се отуда, што се глава и реп веома јако промењују. — Сигурно је, да оне не рефлектују сунчану светлост, већ саме од себе сјаје. — Реп је по свој прилици само прашњава маса или гас у стању највећег разређења. I 33. Метеорити. Зодијач^а свет^дост. 1. а). Појам. Озвездине или метеори (од јелип. те1;еого8 = лебдећи у ваздуху) су мала небеска тела (често величине топовског метка), који или појединце или у гомили оптичу око Сунца, а са Земље виде се само тад. кад дођу у близину њену. Овда онда Земља их привлачи, те падају на њу као стеновите масе (аеролити, од јел. аег: ваздух и Шоз = камен). Али их Земља обично својом привлачном снагом само толико скрене с њиховога пута, да окрзну нашу атмосФеру. У атмосФери нанђу на тако јак отпор, да се услед веома јаког трења запале, па као светли метеори муњевито засветле и с тога су према њнховом јачем или слабијем сјају назвати ватрено камење или озвездине б) Маса, састав и висина. Већина метеорита су ванредно мале масе. Највећу масу показују аеролити, што су на Земљу пали, међу којима су неки тешки по неколико центи; на против маса најсветлпјег ватреног камења нема више до неколико килограма а тежина масе већине озвездина је неколико грама. Састав метеорита је у главном онај исти као и код земаљских тела. Висина, на којој се виде метеори, узимају неки да је 50—60 км., већина 100—110 км, а неки и на 330 км. Највећи познати метеор је тежак 25000 кгр. Овај метеор је нашао 1870 г. Норденскјелд на северо-западној обали гренландској и налази се у краљевском музеуму у Штокхолму, в) Сиорадске и иериодске озвездине. Прве су оне, које појединце виђамо у свако доба године, а последње су оне, које се јављају у великим гомилама у одређено време на одређеноме месту на небу. Тако се појављују сваке године измећу 27. јула и 1. августа многобро.јне озвездине пз звездане слпке Персеја и између 30. октобра и 2. новембра из звездане слике Лава. Новембарски метеори, који се сваке 33-ће године појављују, величанствени су. г) Истоветност метеорита и комета. У последње времс песумњиво је доказано, да комете и