Prosvetni glasnik
16
•1 0 Г И К А
разни односи, које имају судови међу собом. Да видимо сад, како можемо извести из истинитости једног суда истинитост или лажност осталих судова, који имају са оним ове разне односе. {). Правила. о контрадикторним судовима. А Е
а). Ако је А истинито, 0 је очевидно лажно. Пример : ако је истина, да су сви људи смртни, то ће очито бити лажно, да понеки човек није смртан. И обратно, ако је 0 истинито, А је лажно. /3). Тако исто, ако је Е истинито, I је лажно. Пример : ако је истина, да ниједан човек није савршен, лажно је, да су поједини људи савршени. И обратно, ако је 1 истинито, Е је лажно. Према томе, из истинитости једног суда може се дедуковати неиосредно лажност контрадикторног суда. Исто тако, аналогим разматрањем видимо обратно, да се из лажности једнога суда може дедуковати неаосредно истинитост контрадикторног суда. 2). Правила о субалтерним судовима. а). Ако је Л истинито, и I је истинито. Ако је сваки човек мудар, јасно је, да ће и суд, понеки човек је мудар, тим пре бити истинит. — Исто тако, ако је Е истинито, 0 је такође. — Према томе , ако је универзални суд истинит, то је и иартикуларни, који му одговара. @). Али ако је А лажно, го се одатле не може ништа закључивати за I. Јер ако је лажно, да је сваки човек савршен, то се тиме још не доказује, да то понеки не могу бити. — Исто важи и за Е и 0. — Према
томе, ако је универзални суд лажан, то се не може закључивати на иартикуларни, који му одговара. у). Ако је I истинито, не може се закључивати на А. Јер, ако је и истина, да је нонеки човек мудар, то не доказује, да је сваки човек мудар. — Исто важи и за 0 и Е. — Према томе, ако је иартикуларни суд истинит, то се не може аакључивати на универзални, који му одговара. д). Ако је I лажно и А је Јер, ако је лажно, да је ионеки човек савршен, тим пре је лажно, да је сваки човек савршен. — Исто важи и за 0 и Е. — Према томе, ако је иартикуларни суд лажан, тоје и универзални лажан, који му одговара. Ми можемо протумачити ова четири правила , чудновата по виду, ако размислимо, да она само Формулују четири истине, које су нам са свим обичне: оно, што је увек истинито, истинито је и понекад ; оно, што није увек истинито, може бити понекад ; оно, што је истинито понекад, може не бити увек истинито ; оно, што је понекад лажно, не може бити увек истинито. 3). Правила о контрарним судовима. (Контрарне судове не смемо побркати са контрадикторним). а). Ако је А истинито, Е је лажно. Јер ако је «свакичовек смртан", то је очевидно лажно, да «ниједан човек није смртан". Исто тако, ако је Е истинито, А је лажно. Према томе из истинитости једног универзалног суда може се закључивати неиосредно лажност контрарног суда. /3). Али, ако је А лажно, то не можемо ништа закључивати за Е. Лажно је, да је «сваки човек мудар", али то нам не доказује, да је истина, да «ниједан човек није мудар". — Исто тако, ако је Е лажно, то се из тога не може ништа закључивати за А. — Према томе, из лажности једног универзалног суда не може се ништа закључивати за контрарни суд. У овоме лежи заблуда оних, који мисле да ће потврдити једну поставку на тај начин, ако докажу заблуду контрарне поставке. Врло је могуће да обе крајње поставке буду лажне. кад се генералују, а свака од њих да је исгинита само у партикуларним случајевима.