Prosvetni glasnik

СТДРА ИСТОРИЈА ПСТОЧНИХ НАРОДА

вас јс мој шнбао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима." Буна одмах плану. Надзорпик иад данком би засут камењем, а Ровоам једва доби времена, да се попне на кола и да побегне у Јерусалим. Само два племена осташе му верна, Јудино и Венијампново, а сва остала отпадоше од њега. Она узеше себи за цара Јеровоама, који је био из илемена ЈеФремова и који је био главнн вођ покрета. И тако се Палестина разделп на два мала царства: израиљско и јудејско. Израиљско царство обухваташе Самарију и Галилеју са престопнцом најнре у Спхему а доцније у Самарпји. Јудејско царство обухваташе јужни део Палестште или Јудеју са старом престоницом у Јерусалиму. Ово раздељење на две царевине изазва и расцеп у вери. Јеровоам се побоја, да његови поданпцп, идући сваке годпне у Јерусалим ради прпношења жртава у храму, не бп опет пристали уз Ровоама па за то истера из своје царевине Л.евите, подиже жртвенике на узвишепим местима н направи два златна телета, један у Дану а други у Ветиљу. За тпм скупи свој народ и рече му: „Не треба впше да идете у Јерусалпм, ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске." То учини, те се међу становницима израиљске царевпне, у којој беше доста туђннаца, поче пре и више развпјати идолопоклонство него у јудејској царевинп, где храм и живље успомене на пређашње доба боље и дуже очуваше веру у Јехову. 2. Слабост пзраиљског и јудејеког царства. — Раздељење јеврејске царевине на две мале државпце учини, те она веома ослаби и најзад подлеже јачој силн спољашњпх непрпјатеља. Унутра јудејско и израиљско царство жпвљаху за дуго у међусобној свађи, ратујућп једно противу другог. То истроши њпхову снагу, те подложенп народп Едомци, Моавци, Амонцп и др. усташе и извојеваше себп слободу. С поља пак, суседнп народи корнстише се њпховпм раздором, те почеше јачом силом нападатн мале јеврејске царевине. Са југа један миспрскп Фараон (Спсак) пападе на јудејско царство, }ђе у Јерусалпм п однесе благо из храма Соломунова. А на северу осилпше се сирски цареви пз Дамаска п сташе чешће нападати на израпљско царство и узнемправатп га. У тако несрећним приликама, изложене нападпма унутрашњих и спољашњих непријатеља, оие две јеврејске царевине још су дуго жпвотарпле: пзраиљска царевина одржала се преко два и по века (977—721), а јудејска блпзу четири века (977—588). 3. Израиљско царство (977 — 721). — Историја нзрапљског царства јесте исторнја немира и иреврата. Од деветнаест пзраиљских царева осам њих било је убијено. Јеровоам се истипа одржа иа влади двадесет и две године, али његов син, који га наследп на престолу, би убпјен од свог намесипка, а његова породица сва истребљена. Ни тај намесник, којп се за тим прогласи царем, не бп боље среће, јер и његова породица би истребљена. Тек кад ступи на престо Амрије и за владе његових потомака наста неко време мпр у израиљској царевини. Амрпје је Је био један од знатнијпх владалаца израиљских, којп стече заслугу највише тиме што подпже и утврди на врло згодном месту

престоиицу Самарију. Избор овог града за престоницу допринео је много, те се израиљска царевпна онако дуго одржала, поред честох спољашњих нападајаи унутрашњих нере,аа. Ахав, син и иаследнпк Амријев, узе за жену Језавељу, кћер тирског владаоца Итовала, н тпме утврди пријатељство са Феничанима. Али ово блиско прпјатељство са Фенпчшима имало је рђавнх последица за Јевреје, јер се утпцајем Језавељпним брзо раснрог'тре међу њпма Феннчанска вера. Поштовање бога Јехове би забрањено, п у самој Самарпји подигоше се кииови Валу и АСтартп. Једпнп се пророк Илија усуди да устане протвву идолопоклонства, али он мораде побећи испред гњева Језавељпна. У Јудејп тада владаше побожни ЈосаФат, п Ахав га придоби за се, удавши за њ своју и Језавељину кћер Аталију, па помоћу њега одби Спрце, којн беху опколили Самарију, п поврати од њнх многе земље и градове с оне стране реке Јордапа, које они беху раније заузели. За владе другог сина Ахавова, Јорама, настаде опет преврат у земљи, који пзазваше пророцп, јер мржаху на Језавељу и њене синове Због увођења идолопоклонства. Тада се на подстицање пророка Јелисија ирогласп за цара Јуј, а Јорам би убијен заједно са својам сестрићем царем јудејскпм, који се тада налажаше код њега у Језраељу. Стара Језавеља би збачена са прозора једне куће, и њена лешина дата псима. Сви Ахавови потомци бише пстребљени, Валовп свештенпцн покланп, и опет повраћено поштовање Јехове. Овај нреврат нанесе велику штету земљн, јер се Сирци користоваше њвме н заузеше сву област с друге стране реке Јордаиа, а пређашње свађе пзмеђу Израиљаца п Јудејаца опет се обновнше. Ну јуначни син Јујев Јоао, усие да сузбије Спрце, а тако исто победи и Јудејце, уђе у Јерусалим и опљачка Соломунов храм. Наследник његов Јеровоам II бпо је најзнатнији цар нзраиљски. Ои поврати од Сираца отете земље и заузе им град Дамасак, те тако обновп старе границе израиљске царевпне, која се сада простираше од Емата испод Лпвана до Мртвог мора на југу. Сјајна влада Јеровоамова трајала је више од четрдесет година, алп одмах после његове смрти, кад му син би убијен, угаси се дпнастија Јујева (790), асњомпрестаде и слава п моћ израиљске царевине, која се нагло поче клонити паду. 4. Пропаст израиљског п,арства (721). У ово се време веома осилп на истоку асирска царевпна. Пзраиљски иророци предвидеше велику погибао, која се отуда спремаше изнемоглој нзрапљској царевпни и стадоше народу претпти говорећи му, да ће доћи аспрскп цар, да га казни за његово безбожништво. Пророцп су ималп право, јер се на скоро асирска ратна кола појавише у Сирији п Палестини. Тамо позва Асирјане сам јудејски цар Ахаз, тражећи од њих помоћи противу пзраиљског цара Фекаја п сирског владаоца из Дамаска. Асирски цар Теглат-Феласар II уђе с велпком војском у Сирију, освоји Дамасак, па онда нанаде на израиљску царевину, заузе најбогатије њене земље, Галад, Галнлеју и НеФталимову земљу, и прнмора је да му плаћа данак. Последњи цар израиљски, Ооија, који уби и наследи цара Фекаја,