Prosvetni glasnik, 01. 11. 1893., str. 202

својих богова, дивно израђене од бронзе, слонове кости, камена, печене земље. Варварски се народи дпвљаху њиховој лепој пзради, радо их куповаху, па их најзад сташе и обожаватп. На тај начин постаде грчка п рнмска вера на осповима Феничанске вере, која је опет произашла од халдејске вере. Феничанскп Вал (халд. Бел) постао је грчки Зевс, римски Јупптер ; Феничански Мелкарт постао је грчки и римски Херкул; Феничански Адонис (халдејски Тамуз, син богиње Истар), млади бог пролећа, прешао је у митологпју грчку и не променивши имена; Фекичанска Астарта (халд. Истар) вечнта богпња љубави, постала је у Грка АФродита а у Рпмљана Венера. Сем богова, и многе легенде и мити, које су нам оставили грчки и римски писди, постали су утидајем Феничанским. 9. Феничанска буквица. — Феничани су научпли свет да пише, јер су они уз своју робу разнели по разним земљама и своју буквицу. Они нису сами пронашли писмена, већ су их узајмили у Мпспраца, којп су знали писати на много векова пре њих. Али мисирско писање беше врло заплетено и тешко за свакодневне трговачке послове, за то што поред Фонетичних знакова за гласове имаху још и силабичне знакове за слогове и идеограФске за речи п реченице. С тога ФениД- М А > % 1 г Ц н в ф и # ч а 4 чј <( \\ о ; [V фф 1 />Х + Феничанска буквица чани упростише мисирско иисање; онн узеше из њега само Фонетичке знаке и направпше од њих 22 слова, од којих свако обележаваше један глас. Све данашње буквице постале су од ове Феничанске буквице, само су Феничанска слова више мање измењена по облику. И наша српска буквица постала је од грчке, која је постала од Феничанске. Распростирањем писменостп Феиичани су учинили врло велику услугу човечанству и његовој просвети. 10. Мржња старих народа на Феничаие. — Поред све користи, коју су имали стари народи од Феничана, они су их опет веома мрзели. Они истина с радошћу дочекиваху њихове лађе, јер им доношаху хиљадама леппх и корисних ствари, али док год се Феничани бављаху на њиовој обали, они стрепљаху од какве огмице и асиља. Особиго их стари народи мржаху за ихову неискреност и лаж. Бојећи се конкурен(је у трговини, Феничани су сваковрсним лувствима и лажју прикривали пут којим су ишли )емље, одакле су доносили коситер, драгоцене 'але, дуге слонове зубе, провидни ћелибар п не мирисе. Нико у старо време није знао, где Коситерска острва. Онп бацаху у воду трговце 'их народа, које би нашли у Сардинији или Гибралтара. С тога их се сви стари народи

бојаху и зазираху од њиховпх речи и обећања. Пунска (феничанска) вера (/г<Јез рипгса) значаше у Римљана исто што и превара. Грци им непрестано пребацпваху њихове отмпце и насиља. Па и Јевреји их мржаху због преваре у трговини и због ширења њихове вере у Палестини. С тога пророк Језекпља, у својој љутини, овако пророкује Тиру: „Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља и грешио си; срце се твоје попесе лепотом твојом,ти поквари мудрост своју светлошћу својом; од мноштва безакоња својега, од ненравде у трговини својој оскврнио си светнњу своју. За то ће Господ извести огањ исред тебе, који ће те прождрети и обратиће те у пепео на земљи пред свима који те гледају...."

ПЖТИ ДК 0 МИЂАНИ И ПЕРСИЈАНИ

ГхЛАВА I Иран. Историја мидске царевине 1. Иран. — 2. Мидија. — 3.' Персија. — 4. Порекло Миђана и Персијана ; Арици. — 5. НастАњење миђана и персијана У ИрАНУ. — 6. ПоСТАНАК МИДСКЕ ЦАРЕВИНЕ ; ПРВИ ЦАРЕВИ ДЕЈОК и Фраорт. — 7. Кијаксар (632 — 593). 8. Астијаг (593 — 5 60); пад мидске царевине. — 9. Херодотова прича о Киру и паду мидске царевине и нова открића. 1. Иран. — Миђани и Персијани живљаху у пределу, који је познат под именом Иран. То је једна пространа висораван, која се протеже од области реке Тпгра на западу до области реке Ипда на истоку, и од Касппског језера и степа на северу до Персиског залива и Индиског мора на југу. Иран је по крајевима покривен плаипнама, особито на западу, југу и истоку, а у њему има великих песковитих пустиња и плодне земље поред појединих река, које нонајвише утичу у слана језера. Клима је у њему у опште оштра и врло променљива; у неким крајевима је температура тако променљива, да прелази од 40° изнад нуле на 40° испод нуле, од сенегалске врућине на сибирску хладноћу. Иран је врло значајан у старој светској историји; он је био пут народима, који су ишли са својцм породицама и стадима са встока на запад, и у њему су се образовале прве велике царевине, мидска и персиска, у областима његовим Мидији и Персији. 2. Мидија. -- Мидија се налази на северу Ирана, пзмеђу Касписког језера и Тигра. Она је врло бреговита, особито у северном делу њеном, где се протеже, јужно од Касписког језера, висок иланински ланац, чији се огранци продужују далеко на исток и југ. Али ма да је Мидија бреговита, опет јо њено земљиште боље од перспског, јер су долине између брегова особито плодне и наквашаване потоцима и речицама, које са брегова