Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

НАУКА 2 0 СИСТЕМАТСКОМ ГЕОЛОШКОМ ПРОУЧАВАЊУ ЗЕМАЉА И ГРАЂЕЊУ ДЕТАЉНИХ ГЕОЛОШКИХ КАРАТА (с нарочитим аогледом на наше арилике) од д-ра Свет. Радовановића, геодога при рудароком одељењу и чувара геолошко-рударског музеја. Скоро сне кудтурне државе, поимајућп великн значај геодошког нроучаиања земљишта и у научном и у привредном погледу, вазда су нотномагале проучавање и картирање терена, нредузимана од стране иоједнних геодога п геодошких друштава. У току носледњих деденија нак ово се развпдо до тога степена, да се за снстематска проучавања земаља и нзраду детаљних геодошких карата нарочито оснивају спецпјадни „геодошки заводи", „одбори'-', „бирон" и „комисије за детаљну геодошку карту", „геолошки комитети" и т. д. И геодошкп радови, који су <:е у почетку ограничавадп махом само на ингереснпје крајеве, нарочито у научном нли рударском погдеду, те према томе нпсу ни могди узети већега маха и сдпти се у заједнпчку цедину, отпочоше се, са оснивањем поменутпх центара, у ведико и подједнако — но пстом плану и у истом размеру — раснростиратп над свпма нокра.јпнама дотпчних земаља. Од свих јевроискпх држава једпно се не предузимају систематска детаљна геодошка картирања на Балканпком Подуострву. Изгледа нам, да ће се у Вугарској оваква картирања предузети, чим се увећа кадар домаћнх геолога. Што се пак тиче Србије, мило нам је, што можемо саопштити, како је мисао, да се п код нас отночне систематско п детаљно геолошко нроучавање терена картирањем, нашда одзпва код наддежне стране, тејевећ ц пројекат закона о томе готов, и само се очекује. да га нрва редовна скупштина усвоји, на да се на лето отпочне рад. Заиста, као што сам то у реФерату, који сам нмао част поднетп г. министру народне привреде, нагдасио: Србија нма н Академију наука, и разна учена друштва, и Народни Музеј, и бнблиотеке, п метеоролошке станнце, н ботаничку башту; она треба да има и једну установу, која би била етожер ари и >ради детаљне геолошке карте, те тако још живље иодџжавала

НАСТАВ I овај научни покрет ио струци геолошкој, који очевидно аоказује наиретка. Ово у научном погледу; а да би овај рад био значајан и у нривредном ногледу, навешћу само ово (такође из поменутог реФерата): У Србијн се предузима катастер, квадиФикују се земљишта, нотпомажу се хемнјска испитивањаземаља; у Србијн ностоје двадесет и иекодико рудника, а коистатовано је много иута више разнпх рудишта: треба дакле да се иредузме једноми систематско и детаљно ироучавање земљигита и склоаа његова. Уверен сам, да се код нас може нрпступнтн овоме посду. Имамо стручан геолошкн часоппс, „Геолошке Анале Балканског Полуострва", који је с похвалом примљен не само код нас, пего п код многих чувенијих страних геодошких друштава, н око кога је нрикупљена прнлична група људп, која се, као право „Геолошко Друштво", редовно састаје и држн научне зборове. Прегдедна геодошка карта Ераљевине Србпје већ је готова, која заједно са Жујовићевом „Геологпјом Србпје" може носдужпти као основнца за даље радове. Еао парник „Геолошкнм Анадима" нојавио се рударскп „Годишњак", који спаја у себи поље српске геологије с тако значајним привредннм пољем — сриским рударством. Радови у нас по сгруци геолошкој и рударској бивају све детаљнији. Пре него што бисмо нрешли на то, да издожимо карактер установе, која се нрема номенутом пројекту минпстарства народне привреде има пдућом Народном Скупштином да озакони ради снстематског и детаљног проучавања и картирања Србије у геолошком, рударско-геолошком п геолошкоагрономском погледу, и пре него што покушамо да укратко нокажемо план, но којем бн се ово могло отночети, држнмо, да ће бнти врло корисно да разгледамо прво, како се у онште при оваквнм геолошким картпрањпма ради; за тим да видимо карактер и илан рада најчувенијих геодошкпх завода илп сличних институција у иојединпм државама, па онда да пређемо на наше прндике. I. Макар да је главни нринцип код свих геолошких института, бнроа, комисија п т. д. за израду детаљне геолошке карте један исти: да им карта представи тачно и у нојединостима н ирпроду и скдоп цедокуиног земљишта, те да од ње у ирвом