Prosvetni glasnik

591

реду има користи домаћа научна геодогија, али да се њоме у исто време могу користити и рударство, и иољопрпвреда, и техника и т. д., опет је знатна разлика пзмеђ њих у плану рада, у размери карте, у начину њене пзраде и репродукдпје. Ово, донекле, долазп с разноликости терена, којп се картирају: друкчији ће план рада бити на пр. у непрегледној пруској равници, застртој дилувијом, друкчпји иак у кристаластом терену Саксонске, Чешке п т. д., друкчији у равниди, друкчији опет у каквом пдаппнском крају. За тнм утичу на ово још и размер карте, па средства, која се стављају на расположење, и, на нослетку, сами људп, којпма је цео посао поверен. Метода картирања, дакле, па према томе и израда карата нпсу свуда подједнаке. Ну ипак, кад се осноиа узме, имамо у главном двојака детаљна картпрања: по равнидама (дакле геолошки говорећи по најмлађим теренима) и ио планинским и брдовитим (старијим) теренима. Да бпсмо разгледали онупрву врсту картирања, изабраћемо Пруску, у којој је она ирво и поникла. Еао што је познато, северни део Пруске јесте једна непрегледна таласаста равница, застрта творевинама најмдађега геодошког доба, дилувпјским и алувијскнм. Са испптивањем овога земљишта и с проФИлима иду нруски геолозп махом до дваметраудубину, служећи се при том врло згодним ручним бургпјамаза бушење земљишта (НапДегсЊоћгег). Нри картирању члановп дилувпје представљају се разним бојним тоновима, а за алувију је задржана бела боја, т. ј. карта се на дотпчним местима ц не бојадише, иа се онда у ове основне тонове боја уносе споредни дтгаљи, да се ближе представи прпрода ових терена у појединим нм деловима. Тако се у геолошком погледу добпва на мах јасан цреглед распрострањеаостп појединпх творевпна квартарне Формације, а у исто време пзносе се и најнужнији подаци за иознавање н оцењивање земљишта У агрономском погледу. Истачкане партпје на пр. представљају иескушу , ситне нулице шљунковиту земљу , кратке цртице црницу (хумуспу земљу), усправне линије глинушу, косе иловачу , плавнчасте линије кречну земљу у дотичном терену, који је иначе обележен као известан члан дилувије или као а .Јувија. Сем тога уносе се у карту најглавнији резултати бушења (до 2 м. у дубину), која се на више места предузимају, и ту се скраћеном нотацијом означи: какви се слојеви смењују и колика им је дебљина, па је ово све и профидима представљено по ободу карте. На слпчни начин картирају се равнице и ио осталим немачким дрНРОСВЕТНИ ГЛАСИИК 1893.

жавама, а овако се у посдедње време отпочедо вршичп картирање и по пространој маџарској равиици. То су тако звана »агрономско-геодошка картирања". У брдовитим и планинским крајенима пак, где су распрострањене старије Формацнје , иредставља ое одређеном бојом на картп опај кат дотичне Формације, који се налази на површинп, апстрахујући са свим онај застирач, који је у току времена под непрекидним утицајем атмосФерила постао распадањем и трошењем његовим. Овај је застирач — обична земља — по кадшто, нарочиго у крајевима где је јача пољска и шумска културе, веома велике распрострањеностп, тако, да потпуно скрпва међе измеђ појединпх Формација као и саме те Формације. За то геодог ири својим картирањима полази вазда с места, где су или услед каквог природног усека (дубоки потоци, јаруге, стрми одсеци и т. д.) или вештачког (усеци придиком грађења друмова, железнппа, откопн и т. д.) испољени првобитни геолошки члановп Формација (разни слојеви). И проучивши сва оваква места, одређује даље податке, од којих су попајважнији: 1. природа појединих, још са свим нерастрошених, комадића (иод критичким исшггивањем места одакле су), што се надазе у оном горњем застирачу, који прекрива терен пзмеђ појединих, јасно испољених, места; — и 2. вероватно нродужење слојева, размотреннх у поменутим усецима, које се може закључити на основу тачног посматрања правца и пада тих слојева. И тако, на основу тачног посматрања откривених сдојева, по местима где су прилике за то иодесне, и на основу горњих података, геолог одређује међусобни однос тпх сдојева и стара се да створи себи слпку, којом ће иредставити скдоп целог терена и распрострањеност поједнних чланова његових. Овај последњи резултат уносп се у хоризонталној иројекцпји у карту: повдаче се линпје („геолошке границе"), које нам представљају међе између поједпннх геолошкпх катова и хоризоната, којп су илп у научном или у привредном погледу од значаја, н који се, наравно, према природи терена дају издвојити. А ово се, особпто на картама ведиког размера (на нр. 1: 25000), може с таквом тачношћу уцртати, да и у најгорем сдучају, само ако ја тереи добро схваћен, погрешка не износи више од 10 корака према природним односима. Међу тпм и прп оваком ведиком размеру ипак се наилази на тешкоће, кад се на пр. има да означи распрострањеност каквог танког хоризонта 75