Prosvetni glasnik

595

на публиковане генералштабне секције размера 1: 144000. Тако су пзвршена картпраља терена по провпнцијама: Аустрпјп више п нпже Епса, Салцбургу, Корушкој, Крањској, Истри, Војничкој Граници, Чешкој и, док се нпје основао засебни маџарскп геолошкп завод, по северозападном делу Мацарске. Доцније се за репродукцију геолошког картирања прешло на аустријске генералштабне секције размера 1: 75000, при којима се и остало. Наиоменућемо, како бечки „Геолошкн Завод" ае печата своју специјалну карту, него, на поруку, коппра и (по цену око 10 динара) продаје као манускрпптне карте наручене секције. * Напоменулп смо још у почетку овога члаика, да Аустрпјау погледу систеиатског геолошког проучавааа терена долази у ред првих европских држава. Ово се огледа колпко у ревности и научном гласу бечког „Геолошког Завода", толпко још и у томе, што се свака провинцнја труди, да по истом примеру створи прплике за своје властпте геолошке заводе. Тако, још 1864. год. отиочела је радити у овом правцу „геолошка секција" прашког „комитета за проучавање Чешке у прпродњачком погледу", који-има државну субвенцију, и чији „Агсћју сИе па^игшзбеибсћаШЈсће ;БигсМог 8сћип§ Вбћшепз" има већ многобројне детаљне геолошке студије од чешкпх геолога: Кге1јс1-ја, Гпс-а, Вогаску-ја, Не1тћаскег-а, Гаиће-а и др. Исто тако у Галицијп отлочела су се од год. 1887 засебна детаљна проучавања, и досад је изашло 15 секцпја спецпјалне геолошне карте (у размеру 1 : 75000) од А14-а, В1еша82-а, 2ићег-а и 1)ип1кол г зк1-ја. На послетку напоменућемо, да већ од 1882. год. Маџарска има свој засебни „геолошки завод", који је досад картирао цео дупавски крај Маџарске у 27 секција (у размеру 1: 144000), за тим цео бакоњски вулканскн регион (у размеру 1: 288000) и, на послетку, цео грански регион мрког угља (13 секција у размеру 1: 75000). Нећемо пропустити а да нарочито не нагласимо врло подесан састав персонала маџарског „геолошког завода". Завод има директора са још 11 геолога, једног хемичара. једног административног чиповника и потребан број служитеља. Геолози су подељени у гри секције, од којих једна има задатак за чисто геолошка, друга за геолошко-рударска а трећа за геолошко-агрономска картирања. Свапа секција има свога шеФа, а хемпчар је као помоћнп стручњак »а другу и, нарочито, трећу секцију.* * Види: ЈаћгеаћепсћЈ с1ег 1сд]. 11113. гео)о>г18сћеи Ап5 1а11 Јог 1891. Вис1аре81 1893.

III. Француска. * Почетак рада на детаљноЈ геолошкој карти Фрапцуске датпрасе од 1. октобра 1868. год., када је установљен један нарочити „одбор за (детаљну геолошку) карту". Одбор овај чинили су петорица чланова: директор, помоћник директоров и три рударска инжињера. Првп директор био је чувепи геолог ЕНе с1е Веаишоп!, којн је то место заузимао све до своје смрти, год. 1874. Крајем год. 1874. и почетком 1875. реорганизован је овај „одбор". Том је прпликом уз председнпка установљена још једна „комиспја" од пајчувенпјих стручњака, која је имала да одређује план рада и да расправља све тешкоће, коЈе би се евентуално у току рада показале, а осим тога прошпрен је број сарадпика, тако, да сваки Француски геолог као сарадник може учествовати приликом детаљног картирања своје отаџбине. У најновије време „одбор за карту" имао је једног почасног председнпка (Јас^ио!., бпв. инспектор рудника), једног председнпка (М1сће1 Геуу, чувени француски петрограф) и 11 чланова, махом рударскпх саветника и инжињера , прпзнатих уједно и са својих геолошких радова. „Комисију", са поменугпм специјалним задатком, састављају 13 чланова, међ којима су најчувенији Француски геолози (као на пр. Оаићгбе, Гои^ие, Ма11агс1 и т. д.). Сарадника за карту има преко 50. Карта се ради на основу генералштабних секција велпког ранмера, па се онда резултати геолошког дартирања редукују на размер 1: 80000, и онда се поЈедине секцпје печатају. Цела Француска специјална геолошка карта подељена је у 266 секција, а досад је публиковано већ више од иоловпне. Уза сваку секцију иду „објашњења", од којих по неколико, заједно с дотичним картама, чпне засебне свеске. Да би се видело, како и нри овако великом броју радника овај носао иде опет доста споро, навешћемо, да су год. 1874-те публпковане 4 секције, год. 1875-те 12 секција, год 1876-те 6 секц., год. 1877-ме 6 секц., год. 1878-ме 3 секц,, 1879-те 3 секц., 1880-те 6 секц., 1881-ве 7 секц., 1882-ге 10 секц., 1883-ће 6 секц., 1884-те 6 секц., 1885-те 7 секц. и т. ј . IV. Белгија. ** Израда „дегаљне геолошке карте Краљевине Белгије" новерена је једној „компспји за карту", * Израђено поделу: Саг*е ^ео1одјдие с1е1аШее с1е 1а Кгаисе (ЛИшзЈеге (1ез 4га\'аих рП1)Нсз; Рахпз, 1889.). **) Види: О. 1)е\уа1дие, Паррог!; зиг 1ез тоуепз (1'ехесиИоп с1е 1а саг!,е део1о#1^ие с1е1аШее с1е 1а ВеД^ацие Ш§е, 1876.