Prosvetni glasnik

594

„Геолошки Завод" ужива с правом глас једног најозбиљнијег научног центра ове струке. Да би се видело, како се бечки ,Геолошки Завод" развијао и шта је у току тог времена урадио на иољу геолошке картограФпје, навешћемо овде у кратком прегледу само најважније резултате н.егове, које је публпковао. Као што је то и природно , тако се и овде отпочело прво са прегледним геолошким картама. Год 1854. изашла је Хајдингерова „кео^позШсће ХЈећешсМзкаг^е (1ег Оез4егг. МопагсМе" у 9 секција (у размеру 1:864000). За тим су пубдиковане две прегледне геолошке карте Хауероне, од којих је прва (у размеру 1:576000) изашла у 12 секција са објашњењима уза сваку секцију, а од друге изашао је први лист већ у четвртом издању (у размеру 1:2016000). Уз ове картограФске радове морамо поменути п Хауерову „Геологију" (вео1о§1е ип(1 Шге Атуеп«1ип§ аиС (Ие Кепп1п1зз (1ег ВоЛеићезсћаИеићеИ (1ег бзз1егг.-ипдаг. МопагсћЈе), која је год 1878. пзашла у другом издању, п која управо п није ништа друго но опширан и мајсторскп написан текст за поменуту прегледну геолошку карту пстог аутора. После ових прегледних геолошких карата, које обухватају целу аустро-угарску монархију, отиочело се жпво радптп на публиковању геолошких карата појединих крајева, заједно с монограФијама тих крајева. Оие карте имају такође кауактер прегледнпх геолошких карата, али већ садрже у себи толико детаља, да чине већ сигуран темељ за доцнпја детаљна картнрања великог размера. Од њих ћемо поменути: 1. 6ео1о§Јзсће 1Јећег81сћ1;8каг(;е \"оп 81ећепћиг§еп, коју је год. 1861. (уз сарадњу А. ЕНек-а, Г. v. МсћШоЈеп-а, 6. 81;асће-а п Б. 81иг-а) израдпо Г. v. Наиег (у размеру 1 цол = 8000 бечкпх хвати); 2. Оео1о§1зсће 1Јећегз1сћ (;8каг (;е (1ез Негго§1ћшпз 81;е1егтагк (у размеру 1:288000), од 0. 31иг-а (Грац 1872.); 3 Оео1о§1зсће Кагке (1ег Магк§га1зсћа1(; Маћгеп ии(1 (1ез НеггодЉитз 8сћ1ез1еп (две секције у размеру 1:288000) од Гг. Гоеиег1е-а (Беч 1866); 4. Оео§поз(лзсће Каг1е (1ез ећетаНдед ОећЈеШез уоп Кгакаи, од Ноћеп姧ег-а (Беч 1866.); 5. Оео1о§1зсћез ГаиЉсћаЕзћИс! уоп 81ећепћиг§еп тКешег §ео1о§1зсћеп ХЈећегасМзкаПе, од 81асће-а (1866.) ; 6. Оео1о§1зсће8 ГапдзсћаЉћЈћ! (1ег 18(;г18сћег1 Киз1;еп1ап(1ег тИ е1пег део1о^18сћеи 1Јећег81сћ(;зкаг(;е, од 81асће-а (1864);

7. Саг1е §ео1о§1дие (1и (1ота1п роззеДе <1апз 1е Вапа! раг 1а сотра§ш'е (1ез сћетјпз (1е Гег аи1псћ1еп8 у девет секција (у размеру 1:72000), од Бићосд-а (1860.); 8. Оео1о§1зсће Каг1е <1еб (угоНзсћ-уепеИашзсћеп Носћ1ап<1е8 у шест секцпја(у размеру 1:75000) од Е. Мој3180У1сз-а, уз коју иде позната расправа истог аутора „ТЈећег (Пе Во1отК;п& уоп 8М(;уго1 ипЗ Уепе(,1еп"; 9. Оео1о§18сће 1Јећег81сћ1;зкаг1;е (1ег Киз1еп1ап(1ег топ Оез(;егге1сћ-ТЈп§агп ип(1 <1ег ап^гепгеп(1еп Оећ1е1е (у размеру 1:1008000), од 0. 81асће-а (Беч 1878.) ; ' 10. Од пстог аутора прегледпа геолошка карта истога краја, на којој је парочпто издвојена либурнпјска егажа, и која иде уз познату му расправу „ХЈећег (Ие Пћигшзсће 8Ме шк1 (1егеп ОгепгћогЈгоМе (Аћћап(11. (1. §ео1. Кекћзапз!. В<1. XIII. 1., 1889,). И т. д. Упоре^о са овпм картирањпма поједипнх крајева, која, као што смо већ папомепули, чине прелаз од општег прегледног ка детаљном картирању, јављају се и локална картирања иоједпних места, која се показују управо као зачеци за доцнија детаљна сиимања. Тако: 1. 1860. год. издаје 31иг поправљену п попуњену Чпжекову геолошку карту околине Беча (у размеру 1:86400); 2. 1861. год. публикује Кеи88 геолошку кзрту околпне чувенпх бања: Карлсбада, Маријенбада п Фрапценсбада; 3. 1873. год. јавља се „Оео1од1зсће Каг1е (1ег 1Јт§ећип§ \У1еп8 пн(; Ег1аи1егип§еп ип<1 Ггоћ1еп и од Тћ. Гисћз-а; 4. Наскоро за тим излази геолошка карта околине Прага од Кгеја-ја и Не1тћаскег-а (у размеру 1:86400); 5. 1884. год. публикована је г Пе(;2е-ова „Оео1о§1зсће Каг1е (1ег Отдећип§ уоп Кгакаи, и т. д. Поступно, дакле, дошло се до картирања у већем размеру, онако. како се то од једне детаљне геолошке карте и очекује : да се јавп онда, кад се спорна питања око схватаља пзвесног геолошког члана у терену рашчисте, и кад карта заиста буде у стању, да нам свакп терен рашчланп и представи до свих ситница, до којпх се у опште, према данашњем ступњу стратпграфије, може доћи, п за које се осећа потреба, било у научном било у прпвредном погледу, да се нарочито нредставе. У почетку је бечкн „Геолошки Завод" вршип своја картирања нрема ФотограФским копијама орпгпналних генералштабнпх секцпја у размеру I: 28800, на су онда дотичпе секције редуковане