Prosvetni glasnik

18

док се не пзраде бољп, који ће нарочито бити удешени за више жевске школе. 8.) Слободноручно иртање. — Предавао у сва 3 разреда г. Вића Малетић. Наставнгк је, држећп се ностуипости, цртао на гаколској табли разпе слнке и то што им је свестрано протумачио, почеле су учениде да раде на хартијп. Осим тога цртана су у II. разреду и разна геометрпјска тела с ирироде, и том је приликом наставник објашњавао перспективу п како се тела сенче. Као прошле, тако се и ове године приметило, да многе ученице, знајући да тај предмет не утиче на прелазак у старпји разред, показују врло мало воље за цртање, што је потписаноме дало повода, да немарне ученице у почетку опомене, представљајући им корист п задовољство, које могу иматм од цртања, па кад ни то није много помогло, да их казни. По себи се разуме, да и ове казне у свима случајевима нису могле одмах да пробуде праву љубав и вољу ка раду, алк су бар у толико користиле, што су ученнце морале да раде, што су виделе плодове свога труда и што ће, упоредивиш своје радове са другим, код многнх тек доцпије да се развије воља и наклоност ка овој вештини. Велика је пезгода, што у школској зградп пема нарочите цртаонице и подесних столова за цртање, већ ученице цртају у скамијама, које су због тескобе у учионицп тако намештене, да наставник не може проћи оним ученицама, које седе до зида, а да не дигне с места оне ученице, које седе у истој скамији. 9.) Певање. — Предавао у свима разредима г. Јоснф Вовес. Теоријски део предаван је по програму, али није обрађен и утврђен, као што треба. Ученице I. и II. разреда иевале су уз вполину прикладне песме у један глас п разна уцражњења без речи, само у III. разреду покушао је наставпик певања без виолине, оает у један глас, али се и ту примећава, да ученице не певају с лпста, већ на памет, иошто су иста уаражњења толико пута певала уз виолину. 10.) Ручни рад. — Предавала је до 15. октобра гђа Јулијапа Вељковићка, а после тога гђца Јулија Суботићева. Рађено јо по утврђеном програму п постигнут је ио све задовољавајући успех. Ученице раде с вољом, врло чисто п пажљиво. Радови су били изложени недељу дана п похваљеин су од свих носетилаца.

Због недовољних новчаних средстава школа ове годнне нпје могла да набави потребне прегледе за рад. 11.) Туђи живи језици. — По наставноме плану уче се у вишој женској школи три страна језика: немачкп, Францускп и руски, од којих свака ученица мора да учи бар јед&н, али је дозвољено, да учп и два, па и сва 3 језика. У закону о устројству више женске школе, у колико ми је познат, нигде нема одредбе, која би говорила о обавезности или необавезности њиховој. Како дакле треба поступити са ученицама, које уче 2 пли 3 језика, кад нз њих добију слабе оцене на концу године? На ово ми је нптање прошле године мпнистарство просвете одговорило, да се оцене из жнвих језика сматрају као и све остале оцене из обавезнпх предмета. То значи да ученица, која учи 2 илп 3 језика, на своја леђа драговољно п често без оправдане потребе наваљује терет, којн често не може даље да понесе, већ под њиме пада. У прошло-годпшњем пзвештају своме пмао сам част напоменути г. министру, како су по неке ученице само због тога изгубиле годину, што су норед једне двојке из осталих обавезеих предмета добиле још по коју пз два или 3 језика. И ове је године било случајева, да ученице не би изгубиле годину, да су училе само један језик, а не внше. Ова околност свакако заслужује озбнљну пажњу, и нптање је сад: како би се иста могла огклонити? Узевшн у обзир, што у гимназијама изучавање само једнога језика почиње тек у II разреду и то са много већпм бројем часова (у гимназији свега 26, а у вишој женској школи само 12), што се и код учења тога једнога језика, поред махом бољих наставних снага и боље- спреме ученика из српског језика, нанлазн на такве тешкоће, да се на матури обвчно не постизава оеај циљ, који би требло постићи после учења од 7 година — налазим, да је горе иоменута одредба, по којој се уогу учпти 2, па и 3 језика, један луксуз и п.злишан терет за ученице. јер је пскуство показало, да такве ученице обично не науче ни један језик као што треба, а по моме је мишљењу полузнање од врло мале вреднбсти. Школа нпје позвана да потномаже полутанство, већ да га пскорени свуда и свагда. Ја сам тврдо уверен. да би за школу и за ученице много корисније било, кад би се наредило, да свака ученица може да учи еамо један језик и никако више. На тај би се начнн смањио број часова из жпвпх ^езика за већиеу ученица, а на место тога