Prosvetni glasnik

22

ИАУКА И НАСТАВА

цитет? Шта је магнетизам? То су питаша, : која се опет и опет понављају. Најспособнији умови непрестано су се борили с тим проблемом, и опет на ово питање није потпуно одговорено. Али ма да ми још данданас не можемо казати, шта су ове особене силе, опет смо добро коракнули унапред к разрешењу овога проблема Уверени о том, да се електрични и магнетски појави могу приписати етру, можда смо у праву кад кажемо, да су учини статичког електрицитета учини етра, кад је 1ЈОД затегом, а учини динамичког електрицитета и електромагнетизма учини етра, кад I је у кретању. Ади овим још није питање о електрицитету и магнетизму докончано. Понајпре истражујемо шта је електрицитет и постоји ли такова ствар као што је он? У тумачењу електричних појава, говоримо о електрицитету, електричном својству, стању и учину. Кад говоримо о електричним учинима, морамо разликовати два така учина, противна по карактеру а неутралисана међу собом, јер опажања показују, да два такова учина постоје. Ово је неизбежно, јер у медију са својством етра не можемо извести затег или произвести размештање (с1Ј8р1асетеп1;) или кретање, а да не би проузроковала једнак и супротан учин у околном медију. Али ако говоримо о електрицитету, као онекој ствари, то морамо, ја мислим, напустити идеју о два електрицитета. пошто је опстанак двеју такових ствари невероватан. Па како и можемо себи замислити да имају две такове ствари истовредне по количини, једнаке по њиховим својствима, али противне по карактеру, обе привезане за твар, а да се обе привлаче и нотиру? Ма да се такова претпоставка сама од себе даје, ипак мало је онога што ју препоручује. Ако збил>а иостоји такова ствар, као што би требало да је електрицитет, онда може то бити само једна ствар, и онда би сувишак или недостатак такове ствари, или, још вероватније, њезина би својсгва одређивала позитивни и негативни јој карактер. При свем том што нас стара Франклинова теорија у неким приликама напушта, опет је са извесног становништа најсхватљивија. У пркос свему овоме ипак је теорија о две врсте електрицитета опште примљена, јер привидно разјашњује електричне појаве натакав

начин, који досад највећма задовољава. Али теорија, која боље разјашњује чине, не мора зато да буде и истинита. Духовити умови изналазе теорију, да ју прилагоде опажањима, п скоро сваки мислилац, који се не ослања на друге, има своје сопствене назоре о предмету. Није ми намера да вам наметнем какво мњење, него ми је жеља да вам у неколико речи изразим назоре и уверења, која су ме довела до ових резултата, и то тако, да вас упознам са неким резултатима, које ћу описати, да вам разложим умовање, које сам следио, и полазак, који сам чинио. Ја остајем при идеји, да постоји такова ствар, коју ми називамо електрицитетом. Пита се дакле: шта је та ствар? или: коју од свих ствари, што их познајемо, можемо с највећим правом назвати електрицитетом? Знамо да делује као нестишљива течност, да је има у сталној количини у природи, да ју нити можемо створити нити уништити, и, што је још важније, електромагнетска теорија и сви посматрани појави и чињенице уче нас, да су електрицитет и друге појаве истоветне. Идеја нам се сама намеће, да се електрицитет може назвати етром. Овај назор збиља је у извесном смислу протурио д-р Лоџ. Његово занимљиво дело*) чнтао је многи, и многи су били убеђени његовим разлозима. Његовавелика I способност и занимљива природа предмета ј очарали су читаоца, али кад упечаци попусте, човек припозна да је имао само духовита тумачења. Ја морам признати, да не верујем у два електрицитета, а још мање у двостручно састављени етар. Ма да је I чудновато, али ипак даје се на најприроднији начин растумачити то, да је етар као неко стаменито тело према валима светлости и топлоте, а као течност према осталим телесима, која су у кретању, тиме, | што се претпоставља да је он сам у кретању, као што је то Сер Вилијам Томзн и учинио; али без обзира на то ми немамо ничега, што би нам дало могућности, да са сигурношћу закључујемо, да течност не би била кадра да пропушта трептања која на стотине милиона секунде броје, ако она не може да. пропушта попречно трептање од неколико стотина или тисућа Нити *) ОЏтег 1|0<%е: , МоЈегп \че\у8 о? ШескпсМу', Бопс1оп МасшШаи ап<1 Сотр. 1889.