Prosvetni glasnik

5*

два предаваља николе тксде

за дуже време потребни снажни учини. У таком случају боље је употребити већи калем, који се може утуривати у цев све донде, док се млазеви не почну појављивати. У том елучају може се блнжи нол секундаторног калема или са примарним или са земљом спојити, што је нрактично исто, као да је примарни калем директно са махином спојен. У случају да са ззмљом спајамо, добро је да се Фреквенције екснериментално определе, т. ј. која Фреквенција у гим околностима најбоље одговара сврси. Други начин да се уклоне млазеви јесге тај, да се нримарни калем у делове по пресецима подели, да их са посебним добро изолованим врелима снабдемо.

Сд. 17.

Кад код многих ових експеримената требамо за кратко време снажне учине, корисно је употребити железне језгре у вези с примарним калемом У том случају обавија се веома велик примарни калем и поставља упоредо са секундарним, ближи иол задњег споји се са примарним, а лисната железна језгра тура се кроз нримарни у секундарни све донде док то млазвви дозвољавају. При овим околностима може да се произведе на другом крају калема снажна четка, неколико палаца дуга, која се слободно може назвати «ватром Св. Николе", те нам пружа красне учине. Ово је

најснажнији произвађач озона, збиља тако јак, да се соба за неколико минута напуни озоновим мирисом, а без сумње има и хемиске аФинитете. За ироизвађање озона алтернисане су струје са високим Фреквенцијама изврсне не само ради користи што пружају при конверзији (преметање), него и ради тога што озоново деловање при испражњивању зависи не само од Фреквенције него и од потенциала, што је посматрањима потврђено. При овим експериментима, кад се железна језгра употребл>ава, треба брижљиво пазити да се у невероватно кратко време неизмерно јако не угреје. Да имамо појма, како се брзо угреје, казаћу само : ако кроз калем, који има много обавијутака, нронустимо снажну струју а ставимо у њ танку жицу од железа, то не треба више од једног секунда, да се угреје гдешто до 100° С. Ово брзо угревање не треба. да нас уплаши кад употребљавамо железну јазгру уз брзо алтернисане струје. Ја сам се одавно осведо ио да би се прп индустријалној раздеоби помоћу трансФорматора, могао овакав некакав нацрт употребити. Можемо употребити саразмерно малену железну језгру, пораздељену или и целу. Ову језгру можемо обавити са каквим материјалом који је од ватре сигуран, и који слабо спроводи топлоту, а око свега овога можемо обавити примарне и секундарне обавијутке. Кад употребљавамо високе Фреквенције или јаче магнетишуће силе, можемо и вихарским струјама железну језгру тако угрејати, да ју доведемо до максимума пермеабилитета, а тај може по Хопкинсу шестнаест пута већи бити него ли при обичној температури. Ако је жедезна језгра потпуно затворена, она се топлотом не би покварила, и да је облог од таког материјала, који је сигуран од ватре, доста дебео, насупрот високој температури мало би се енергије могло показати. ТрансФорматоре ове врсте саградио сам по оваковом нацрту, али ми није достало времена, да бих их могао темељито испробати Други начин да се железне језгре приуготове за брзе алтернације или да се губитак барем делимично смањи, јесте, да се непрестаном магнетизацпјом кроз магнет проводи струја од седам или осам тисућа пруга по квадратно.м сантиметру, а за тим