Prosvetni glasnik

се нс даде прилика, да се састанем с Гајем; напослетку и она до1)е. Строго и мирно исказах му по тачкама све што ми је било на срцу; нисам штедео личност. где је сметала ствари; његово жаљење на остале књижевнике одбих оштром примедбом.Тај га је разговор дирнуо, он поче бивати са мном интимнији. То ми би пријатно, јер сам му могао развити све, што му пре рекох у општим цртама. Међутим подгањао сам на рад противнике. Ргед1еб, се кристалисао, приступио је и Вукотиновић. И младићима. су раздељени радови, сваком по снази. Напослетку отидоше будући уредници Г(ају), као штамаару, — Настаде објашњење, добротворно по обе стране. — Сваком паде у део кнежевина, да влада њом на своју одговорпост, не зависећи од великога кнеза... Деоба, дакле, воде од копна. »Надам се доста тврдо, пише даље Прејс, да ће се Враз латити издавања дубровачких писаца. За прве свеске наћи ће се средстава, а даље даће бог. — Гај ће радо послужити својим збиркама (■сонровигцами ) не само том предузећу, већ и Прегледу. Као да се он почиње уверавати, да је неопходна подела рада, па, разуме се, и подела славе. Дај, боже!« Оно што би нас највећма занимало, Прејсова писма из Београда, не нађоше се међу артпјама проФ. Куторге. У теци, камо их је Петар ИвановиК бележио на нечисто, налази се једно његово писмо од 26. јан. 1843. год., у ком обећава Срезњевском, да ће му о Србији опширније писати и додаје: „Сад је једно јасно, да ће кнез Михаило опет доћи на престо, по захтеву нашег Господара. Боже мој, колико ће несрећних жртава морати искупити мир Србији!* У писму пак, у ком прича Куршату о свом путовању, стоји ово: „Међу разним познанствима, која сам учинио у Србији, било је познанство и с кнезом Михаилом и с оним људима, што сад стоје на челу српских прилика.® Једно је јасно, да је Прејс у Београду лепо изучио наш језик. Жива Старина (број IV., за 1891. год.) доноси два његова сриска писма, једно из Хамбурга од 21. јула 1843. год. 1 ) београдском књижару Возаровићу, друго из Петрограда, писано у половини 1844. год. једном младом Србину, нећаку Хаџића-Светића. У првом писму моли Прејс Возаровића, да га извести где су, ако их познаје, Милош Поповић, што је био у уредништву Илирских Новина, и Ђорђе Бранковић, што је учио рударство у Шемницу, у Мађарској, заједно с Божићем и Павловићем, „сином старог проте у Шапцу; к за тим га молу, да поздрави „г. Милутиновића и његову ') Биће да ј е година иогрешно назначена. иросиктни глаоник 1604-

суцругу са Драгишом. Имам још г. Милутиновићу казати, пише Прејс, да његов аесмотвор Ђ Оговор илирскога гроба и духа, такођер на Павла Штооса иозив у коло, к ни ио што не може се овде наштамиати, на иревелику жалост моју ". На крају Прејс поручује Возаровићу да му пошље новости из српеке књижевности. У писму оном младићу дознајемо, да је Хаџићев нећак хтео да преведе ШаФрикове 81оV. 31агоШпозИ, на што му Прејс примећује, да ће се забадава трудити, „јер 1.) та књига није за Србље по својој Форми, 2.) да је већ у многом застарела: треба врло многе стране тога великога труда исправити полаг најновијих истраживања. Извадити језгру у кратком прегледу из ње, била би ваша велика заслуга". Још онда долажаху у Русију већнном онаки Срби, као што долазе и сад. „Чудим сс, пише Прејс, како је прошасте године дошао у Петроград један Михаил Јовановић из Београда. Не само, да је дошао овамо, него (је) још овде добио новаца за повратак у Србију. Овај Јовановић пазите добро — је човек без сваке науке, шта више он нема ни спољашње изображености. Све то ради срећа јуначка!® Ну срећа не послужи Прејса; одушевљеном и вредном раднику не би суђено да разради и научно осветли градиво, што га је скупљао у току толиких година. „Прве године, читамо у његову писму Светићеву нећаку, имао сам у университету толико посла, да само једно могу казати: већ грлом крв иде. Добио сам и болест, која је овде на северу обична, т. зв. ћаетоггћоШив*. Убилачка клима петроградска и ванредни умни напори убрзаше развој сушице, коју је Прејс одавно у грлу имао, и 11. маја 1846. год. зави се у црно катедра славистике на петроградском свенаучишту — Петра Пвановића Прејса, ванредног проФесора словенских књижевности, нестаде међу живима. „То је губитак, који се ничим неда надокнадити", писао је Бођански Срезњевском. Па и за то кратко време урадио је Прејс толико, да је оставио редак спомен после себе. „У летописима руске и словенске науке, пише проФ. Ламански, Прејсу по праву припада угледно место. У историји славистике, с обзиром на време и на научну спрему, на дар и на заслуге, Прејс долази непосредно иза Добровског, Востокова, Копитара и ШаФарика. У Русији, и у опште у Словенству, он је први по времену велики (крупнни) научењак у области упоредне науке о језику и први критичар Бопове граматике, као што је био и први научни зналац литавскога језика и први одлични испитивалац словенских старина. Још 13