Prosvetni glasnik

100

ПИСМА ИЗ

ПЕТРОГРАДА

(и т. д.) 1шта 81 сеа!; па с!ап 25. Ко1о\оха, као па §о(1о\'п1 с!ап §-08р. Б-га 1/јис1еу11:а Оаја к рпја1;е1јвкоти гиски 1 паго<1пој гаћал ј па јтапје б\оје Рзагје\о ргеи1јис1по уаз ро/уаИ". Псарјево је 4 часа од Загреба. И ако беше кишовито, гости се искупише. Гаја поздравише пуцн.авом, кад је био још на три врсте од куће. У прочељу на зиду влси портрет Гајев, украшеп цвећем; под њим седи Гај, међу двема госпођама. в Седох, прпча СрезњеЈСки, подигох салвету, а под њом наштампани стихови Гају у почаст; то исто нађе сваки, па и сам Гај. После чорбе домаћпн замоли госте (а беше нас 48), да налију вина у чаше, па да пијемо у здравље онога, »чије је име данашњег дана непотребно понављати. 8 Сви узвикнуше: »Бог да живи Људевита Гаја!" и почеше певати стихове, који се почињаху: м 14и(1еУ11;е! ТЧ 81 1>1ауо /а паз регуј гег1;уоуао, Рег\'1 в\ т е, 81 о 1ка(1 (1га§о 1;е1л ђјаае, го(1и с!ао а . Певаху сви. Гај у мало што није плакао. Уз друго јело напише здравицу свима Словенима — Илирима, Русима, Чесима, Пољацима — и запеваше песму у којој стоји међу осталим : „Бог да живи све Славене". Ту и мени кану суза: певаху сложно; напев је прост и величанствен. Други део програма испуњен је на оиште задовољство. „После ручка, прича Срезњевски, сви се дигоше с места весели, може се рећи срећни, и у тим радосним тренутцима започе братимљење. Побратимство је стари обичај, који те обвезује да говориш оном, с ким си се побратио, ти, да се љубиш с посестримама у уста, а не немачки и т. д. Не могу ни рачуна ухватити, с ким се све побратих, међу осталима с Гајем, с гроФицом Чачковићком, а пре свега с мојом драгом сусетком — домаћицом. Лепо; ну ја ти се све некако стидим да говорим ти својим цосестримама и да им још и уста пружам. Пошто је киша лила као из кабла, сви морасмо остати у Псарјеву. Унеше сено и све се собе претворише у једну постељу. Само госпође и Гај добише засебне кревете. Сутрадан причаше ми, смејући се, домаћица, како је, дигавши се рано, тражила свог мужа у том гробљу. Приђе једном, гурне га ногом и запита: »Векославе, јеси ли ти то ?к Одговор: »Нисам!" — па другом, трећем, док га на силу не нађе". Ну пре него што напусти Загреб, даде се прилика Срезњевском, да се разочара о Гају. Његово писмо од 15.септембра спада у најдрагоценија писма из читаве збирке:

„Око 10-ог, пише Исмаило Ивановић, хтедох да отпутујем из Загреба, кад али стиже вест, да ће Колар па путу у Италију сврнути овамо. Требало је остати. Колар у истини стиже 12-ог ујутру. То је арекрасан новек, фанатичар у љубави ирема Словенству, а кротак и ирост у ионашању, као иослушно дете. Видев га не можеш а да га не заволиш. Поче се комедија: Гаја не беше у Загребу; овдашњи књижевници одредили, да 14-ог буде ручак у част Колару, а омладина 13-ог у вече хтеде да му приреди серенаду. Међу тим 13-ог у вече долази Гај, дознаје о серенади и забрањује је, бајаги зато, што је Колар протестанат, па ће се католички каноници расрдити. Младеж се расрдила, ну серенаде не би. Можете замислити, како је то горко било мени и Прејсу. Дуго не спавасмо и решисмо, да не треба да идемо на ручак: 1.) да покажемо Гају, да смо то приметили; 2.) Колару се могла десити каква јавна непријатност за ручком, а ми не могосмо јамчити за себе и своју хладнокрвност; 3.) сетисмо се, да смо у Угарској, где Мађари мрзе Русе, па би могли растумачити нашу присутност на штету нашу. Јуче беше ручак и лепо прође. Пише и у наше здравље, а присутнима Гај објасни, да смо болесни. Јутрос рано дође нам Колар и зачуди се, да смо здрави. Да га не озлоједимо, сакрисмо нрви и други узрок. За време ручка тихо се чаркасмо с Гајем: он је све учинио из егоизма и одлагивао се, као дете. Сви који разумеваху у чем је ствар, држаху нам страну. Жалосно је што Гај, који је тако лепо иробудио Хрватску на књижевно јединство са осталим Словенима истога језика. са свим није оно, што ја замишљах; он тражи само да се ирослави, и у свом егоизму заборавља на наравственост. Код куће причаћу вам подробније о тим стварима. Вечерас бесмо у позоришту, и Колар је био; чини ми се, да он иочиње иоимати Гаја". Занимљиво је било то илирско нзродно позориште. „Данас беше у иозоришту чудновата представа," читамо у писму од 16-ог августа. „Даваху Оисаду Сигета. Главна су лица Хрвати, које води гроФ Зрински, и Турци са султаном Солиманом. Сви Хрвати говораху хрватски, а Турци — помислићете турски ? — не, већ немачки. И то још није све. Представа се давала у корист немачког глумца Шмита, архи-Немца, који не зна никаква језика сем немачког — и тај архи-Немац играо је Зринског. Мислите немачки ? Не! Како да се Немац не домисли оном, чему се само Немац може домислити ! Решио вам се он да игра хрватски, па као што намисли, тако и уради. Учио је читав месец дана своју хрватску улогу, не разумевајући ни мало хр-