Prosvetni glasnik

ватског језика , научио је и играо је. Разуме се да изговор беше страшан: аиб, жиш, зис и т д., све се измешало; по који пут било је тешко и разумети шта је говорио, ну он је изговорио све што је улога захтевала. Није ли то у истини пемачко стрпљење! Публика, не надајући се ничему, беше и с тим задовољна и обасу га тапшаљем!" Срећна илирска времена! Писмо од 21-ог августа казује пам, да онај сабор, о ком говори Преје, није био ништа друго до сајам, и наше Русе избацише из гостионице, да даду њихову собу другима по скупљу цену. Срезњевски пише матери, како је ишао с Вразом по вашару, и како је видео народ »где седи, пије вино, једе печено месо, игра и пева; пред шатрама пече се месо, по гдегде продају рибу и сир <( . — На једној чатрљи стоји натпис: „бсћепке ппг Еиге НиМ посћ сћезеп Магк4, 8опз1 ћ!еШ' хсћ ет агтег ТеиГе! тет Беће^ап^". а на другој још лепше: „Во^ гг\уе! ЗапсШз Раи1из луаг ет Месћсиз, Бг зргасћ ги с1ет Тћ1то (;ћеи8: ТЈт с1е1пеб зсћлуасћеп Ма^епв иШеп Мивв! с!и с1еп 13ш а1 тИ \Уетћгаи зШ1еп ! Бгит Ргеип(1е кећгеп ће1 тЈг ет, Ве1 тхг ћекбт! тап §и!;еп ЛУеЈп 8 . Добра, весела стара времена! Још нешто из загрепских писама. „Прекјуче. читамо у писму од 17-ог марта. шетасмо се изван града. Пдемо ми, иде Хрват. Ја њему руски, а он све разуме. Пријатељи око мене смеју се, што се тако лако разумемо, и питају га, одакле бих ја могао бити? — Он је Хрват, вели им он. — Па зар ја говорим хрватски?— Да, хрватски! — Можда крањски? — Не, Крањца не може разабрати ни сам бес, кад стане говорити, а ја овог господина разумем. — Говорио сам с њим, додаје Срезњевски, не ломећи језикз, просто руски, московски«. Виће ту нека самообмана. Наш народ н. пр. не разуме Руса, и Руси, који не знају нашег језика, не разумеју Србина. Можда су Илири терали шалу са Срезњевским. Кроз неколико година после тога скупљени прваци словенски на збору у Прагу сташе већати сваки на свом језику, и начини се кула вавилонска, и браћа се не разумеше, док сви не проговорише јединим, још и данас пансловенским језиком — немачким. * * * Из Загреба кренуо се Срезњевски 16-ог септембра 1841. год. на пут у Веоград. Славонија, просветни гласник 1894.

КОВЧЕЖИЋ 101

кроз коју је путовао, врло му се допала. „Сва је Славонија у зеленилу, читамо у писму од 18-ог истог месеца. Нема кућице, а да није у хладу липова, јабланова и јаворова дрвећа, да нема садова, У којима раету шљиве и јабуке, а где је косо, прти и виноград 1 '. За тим на другом месту: .Славонија је као обећана земља. Сва је у зеленилу, у плодовима, па те пријатан мирис прати на путу с< . У Градишци поведе га неки Србин, стари граничарски капетан, у капистрански Фракцискански манастир. „Око нас, прича Исмаило Ивановић, скупила се четири калуђера, међу њима и игуман (§иагсћапиз), па ме стагпе запиткивати. Ну старцу капетану беше са свим друга мисао у глави. Видев на столу црна хлеба, он се подиже и рече: „А зар у вас није бољег?® — »Јесте,,, одговорише му. „Донесите макар још и воде! (( — Кад донеше хлеб и пођоше по воду, рећи ће капетан: „Господин руски ироФесор тражио је по читавом граду грожђа. Није ли, г. гвардијане, побила туча ваше винограде?® — „Имамо и грожђа у изобиљу®. „На сто с њнме, свети оче, пред г. професора, а и ја нисам противан!" — Док је гвардијан ишао по грожђе, донеше вино. Гвардијан се враћа с котарицом пуном крушака, нудећи нас да их пробамо, док не наберу грожђа; а у капетана већ готово нитање. „Знате шта, свети оче, ваше је вино нешто водњикасто, пређе свети оци даваху такво само сиротињи, кад би им сврнула". — „Имамо и бољег«. — Гвардијан даде кључ од подрума, да донесу старог црног. Дође и црно, дадоше и котарчицу грожђа; ми почесмо уплетати, а капетан уплеће и приговара. „Хе-хе, свуда треба умети, па и са светим оцима. Није ли тако, свети оче?" Сцена је прекрасно ухваћена; католички Фратри нерадо угосте, а и ако што пруже, треба дуго извлачити од њих. И ако не верујемо, да је вино носле грожђа пријало Срезњевском, он је бар добио добар наук од старог граничара: „свуда треба умети, па и са св. оцима!" У Вроду је Срезњевски видео једног врло практичног илнрског књижевника. „Пођосмо, читамо у писму од 21-ог септембра, трговцу Брлићу, познатом са своје илирске граматике, од које спрема ново издање; има он лепу збирку књига, а тргује свачим: и књигама и железом, и хартијом и платном. и сапуном и свачим. То ти је доста образован човек. Библиотека му и кабинет заузимају један кут у дућану, заграђен стакленим вратима. Чекајући на муштерије, он чита или пише, а кад дође Муштерија, он истрчи из свог кута, прода, па опет хајд у кутић. Разуме се, да се с таким трговцем 14