Prosvetni glasnik

РАД&А ГЛАВНОГА ПРОСВВТНОГ САВЕТА

164 Усвајајући мишљење г. г. реФерената, Савет је одлучио: да се поиуда пишчева о откупу овога дела за школску потребу може примити. Г. г. реФерентима одређено је на име хонорара свакоме по двадесет (20) дпнара. С овпм је свршен овај састанак.

САСТАНАК 580-ти. 24. новембра 1893. год. у Београду. Били су : аредседник Стојан Марковић; редовни чл&нови : Ст. Ловчевић, д-р Јов. Туроман, С. М. Лозанић, др. М. Јовановић — Батут, Стев. Давидовић, архимандрит Фирмилијан, Ср. Ј. Стојковић и Л.. Л.азаревић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је п иримљен записник прошлога састанка. II. Прочитано је писмо заступпика мпнисгра просвете, г. министра нравде, од 22. овог месеца, ПБр. 21.091, којим се нита Савет за мишљење о квалификадији г. Јована Миленковића, свршеног ученика Вел. Школе. Савет је прегледао сведоџбу овога кандидата, па је нашао: да г. Миленковић, који је свршио природно-математички одсек философског Факултета Велике Школе, има прописне квалиФикације за предавача у средњим школама, и то за предмете нриродно-математичке групе. III. Прочитан је реФерат г. Ст. Новаковића о „Латинској Граматици" од г. Вл. Малине, који гласи: Главноме Просветном Савету. Извештен сам писмом пословође Главнога Просветнога Савета од 7. јула ове године, СБр. 26., да меје Главни Просвегни Савет одредио да дам своје мишљење о првом делу „Латинске Граматике за гимназије", коју је написао и на оцену поднео г. Владимир Малина. Ја сам разумео да је жеља Главнога Просветнога Савета да од мене чује општу оцену овога новог школског дела, оцену, изречену с погледом на општи план и на општу научну потребу језиковне наставе у нашим средњим школама, оцену

на послетку, изречену с погледом на предавање и изучавање народнога језика (и српскога и словенскога) који је у Србији, по природи ствари, унапред одређени темељ свеколикој настави ујезицима. Тако сам разумео да жели Главни Просветни Савет по томе, што су уза ме одређена још два за латински језик стручна лица, којима би, по овоме моме разумевању, био задатак да оцене, колпко је потреба, стручну страну ове нове граматике. Рекох мало час да је у Србији предавање п изучавање народнога језика природни темељ свеколикој настави у језицима. Страни језици, као непознати, треба да се уче средством језика народнога који је познат. Алп ја мислим да та изрека не може имати само значење механично, које нико ни одрицати неће, то јест да ваља ученику гимназисти, који почиње учитн латински, казатн да је Беиз — Бог, соШз — брежуљак, Дотив — кућа, ге^шез — мир, итд. Она значи поглавито, да се у гимназијама краљевине Србије п сви страни језици, колико се год може, прилагођавају системату, терминологији, одредбама итд., које се уче у српскоме језику. Ученик наше гимназије почиње познавати системат граматике на примеру свога матерњега језнка још у основној школи. То се наставља у гимназији много опшириије. И кад дође ред да му се, по наставном плану, да у руке прва инострана граматика, ученик наш познаје већ, по иримеру свога матерњега језика, све граматичке појмове и категорије, и граматика инострана ваља да га, помоћу тога већ стеченог знања, уводп у особине п у тајне језика туђега. Тако је данас. А некада, пре недалеког времена, било је другојачије. Било је времена, кад наш народни језик није био израђен овако као данас, и кад су Срби апликацију логике, која се зове граматика, пмали да уче истом у латинскоме, у немачкоме плп у каквом год туђем језику. И тада се и српски граматичар поводио за другима. А докле год није било потпуно и уредно израђене граматике својега народног језика, иије се могло ни од шале рекламовати, иначе у свом властитом дому и у својој властитој школи тако природно право, да се иностране граматике управљају по народном језику и по нашој српској граматицп. С тога нам ваља чинити разлику међу временом од пре 15 — 20 (од прилике) година и међу временом садашњим.