Prosvetni glasnik

38*

0 ШИРЕЊУ ПИСМЕНОСТИ И ОБРАЗОВАНОСТИ У НАРОДУ

287

мена на време број посетилаца видљиво се увећава". „Установи се једно стално „вече" за те скупове, и упапред се сас-тави програм за више месеца. Трошкови целог предузећа подмирују се добротворним прилозима имућних грађана из тога засеока, села или варошице. Они, шта више, не жале труда већ приређују лутрије, издају разне листове, које својом заузимљивошћу шал.у у околину те од претплате остварују ту своју племениту замисао. Одређени часови одржавају се најтачније. Ма какав посао везао кога од ових активних лица, пре ће њега напустити, само да од заказане седнице не изостане. Надничари, раденици, сељаци и њихове породице иду сви бесплатно, чак и слуге и мале занатлиске породице посећују те »клубове". Понашање ових људи увек је похвално — марљиво. Они потиуно уви1>ају, да им је то једина наука и одмор после тешкога дневнога рада.... Те су поуке врло лепе, корисне и разумљиве. Ту се држе предавања о лаким а потребним стварима за л.уде, жене и девојке. На «забавним вечерима п приређују се: пријатне свирке, певања, декламације и приче разне врсте. Све то врше личности, које су се заузимале око те установе. Затим се приказују неке важне а лако схватљиве сцене из ТТТекспира, Шилера и других ; показују панораме, износе се слике појединих крајева отаџбине и разне слике из природе, а нарочито њихове околине; ратови из прошлости, који се ти-Ју њихове домовине. Ту виде одмах тадашње одело, земљиште и друге важности. Иа тај начин имају пред очима јасну слику пекадашњих и садашњих прилика". „Каткад се приређују те вечери с тејем и разним другим посластицама, које за тај циљ шаљу опет те имућне госпође. Ту бивају награђени лепи ручни радови сваке врсте. Свако овакво клупско вече завршује се заједничким певањем народне химне. Приликом таквих вечери причају се и разни запимљиви догађаји из живота појединаца; гако нпр. неки проФесор, који је пропутовао више света. ишао у лов на дивље звериње и борио се том приликом с разним незгодама, — исприча то народу врло лепо, вешто и на веома лако разумљив начин; ту се живо износе све незгоде, на које на-

илази такав човек — путник. Из такве једне приче сазнаје народ каквих има : земаља, лађа, градова, кућа, улица; како се где и на чем путује; каквих имаде животиња на свету, и т. д. и т. д. — Сазнаје много што шта о чем до^ле не имађаше ни појма. Нарочито се одликују јаком заузимљивошћу госпође — Енглескиње — и то свака за своју околину. Оне ступају у живу преписку са свима велико-британским покрајинама, где год се таква једна установа подигла. Ту једно другом саопштавају како су и шта у раду своме опазиле, шта је допринело већем напретку овде, а шта тамо. Ту једна другу саветује — одушевљава — на даљу бригу и борбу у раду. Свака износи своје искуство и мишљење, разбира и пита за савет, а у тешким приликама даје га радо и другима". „Разне отмене госпође, као: херцегиња од Меа1,е,Пас1у Аћегс1ееп, ИасТу Кагте1 и друге, учинише велика добра. Оне свуда притичу у помоћ где год знају да сеустановио „клуб", и одређују разне награде за радове". „Да је такво дело у правом смислу хумано и благодетно, а при том за радну класу народну веома благословено, добро дошло, о том нема спора. А од не мање користи је и самим установљачима«.

«Познато је, да се без материјалне помоћи не може остварити никаква, а нарочито оваква, замисао, која је скопчана са многим трошковима око набавке потребних средстава, као што се то види из ранијега говора".

„Немачке госпође из образованих имућних кругова могле би себи по овоме узети за пример Енглескиње и поћи њиховим стопама" »Где је одушевљења за ову или ону дужност, ту ће бити и иута и начина да се до истакнуте сврхе дође". »Оволико ради знања и управљања". »Примите Г. уредниче знак мога особитог поштовања итд м Ово је писмо тек један примерак од толиких, који у образованој Европи нису ретки.