Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА I Савет је одлучио : да се за преглед и оцену овога дела умоли г. архимандрит Инокентије. V. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 28. ир. месеца, ПБр. 3026., којим се шал,е Савету на оцену молба г. Дан. А. Живаљевића, секретара млн. Финансија, којп нуди министарству на откуп своје дело „Андрија КачићМиошић, словински песник". Савет је одлучио : да се за преглед и оцену овога дела умоли г. Ж. Поповић, проФесор. VI. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 26. пр. месеца, ПБр. 2993., којим се упућује Савету на преглед и оцену дело „Ђаковање-Царовање", књига за младеж, од Дим. Ј. Путниковића, учитеља, који моли да му се ово дело откупи за поклањање ученицима основних школа. Савет је одлучио : да се за преглед и оцену овога дела умоли г. Ј. Миодраговић. проФесор. VII. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова, од 25. пр. месеца, ПБр. 2215., којим се упућује Савету па оцену предлог управе државне НЈтампарије, која предлаже да се „Српска Граматика" за I р. гпмназије, од г. Љуб. Стојановића, проФесора, откупи и о државном трошку штампа за школску потребу. Савет је одлучио: да се за преглед и оцену овога дела умоле г. г. Ж. Поповић и Жив. П. Симић, проФесори. VIII. Прочитано је иисмо г. министра просвете и цркв. послова од 24. пр. месеца, ПБр. 2227., којим се упућује Савету на оцену молба Витомира Марковића и Павловића, кројача црквеног и свештеничког одела, који, као издавачп дела „Тумачење Јеванђеља са беседама", од г. архимандрита Фпрмилпјана, нуде министарству просвете ово своје дело на откуп, и моле да се оно препоручи за књижнице основних школа. Како је ово дело примљено од Архгјерејског Саборапо оцени стручних људи, то јеодлучено да се исто може откупити за поклањање ученицима два нај старија разреда средњих школа, као и за ноклањање ученицима Богословије и учитељских школа, и за библиотеке средњих школа. Даље је одлучено, да Ш-ОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1894.

САВЕТА 277

се ово дело може препоручпти и за књижнице основних школа. IX. Прочитан је реФерат г. д-ра Драг. Мијушковића, проФ. Вел. Школе, о књизи „Еволуција српске задруге", од г. Мате Радосављевића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Актом Гл Просв. Савега од 9. нов. тек. год., СБр. 117., спроведено мпје на оценудело: „Еволуцнја српске задруге", од г. Мате Радосављевића, пређашњег секретара министарства народне привреде. Прегледао сам послато ми дело и подносим Савету извешће у следећем: Писац је ставио себи за задатак, да изложп постанак и развитак (еволуцнју) српске задруге, од најстаријег племенског доба па до пропадања њеног н појаве личне својине. Да бих олакшао себи задатак поделио је дело у два дела: а) део, у коме су изложени основи српске економне организације и услови, који су створили задругу; и б) део, у коме мпсли да развије теорију (економну?) о задрузи, Поднето дело расправља само први део. Извори, на основу којих писац мисли да реши себи постављени задатак, јесу правни споменици прошлпх времена (Душ. зак. изд. Новаковића, Пољички статут, Винодолскпзакон, Мопитеп^а 8егМса, поједпна акта), новији закони и грађа из тог доба (Зак. о војној границн, Грађа за новију исторпју краљ. Србије од Вук. и Ник. Ј. Петровића, Црна Гора, биљешке од Н. Дучића, Зборник зак. уредаба за краљ. Србију) и напослетку дела, за које писац мисли , да су у њима изложени економнп закони и истине, које ће му помоћи да савлада отпочети посао (Зрепсег, ЗсћаПе, 8сћбпћег§). Дела Сумнера-Мена, Лавлеја, Богишића, преставнпка новијег научног нравца у обради историје права, која би писцу могла бити од велике помоћи, спомињу се само у толико у колико их писац крптикЈЈе. Као што се види, писац не исцрпљује нп из далека изворе, којп би му могли послужити. Између нобројаних пзвора опет поступа са делима, чисто теоријским, као са изворима историјским и то у такој мери, да се значај правих историјских извора своди на то, да даду грађу за потврду оних економних истина и закона, које је нашао у њима и за које мисли, да му објашњавају постанак и развитак задруге Нрема гоме писац напушта појам извора, који је усвојен у историји , а уједно напушта и методу, која је за 37