Prosvetni glasnik

334

радња главнога просветног савета

11. Д-р Мил.. Јовановић-Батут; нроФ. В. Шк. 12. Милан Недељковић, „ „ » 13. Ђорђе Станојевић, , , „ 14. Д-р Богдан Гавриловнћ. „ „ „ 15. Стеван Јакшић, „ „ « 16. Мијалко Ћирић, „ „ „ 17. Сава Урошевић, „ „ „ 18. Д-р Јов. Цвијнћ, 19. Драгутин Милутиновић, „ , , 20. Љубомир Клерић, „ , , 21. Милан Андоновић, „ „ „ 22. Милан Капетановић, „ „ „ 23. Апдра СтеФановић, , „ „ 24. ЈеФта СтеФаиовпћ „ „ „ 25. Сима Жгвковпћ, дпрект. гимн. у пепсијн. 26. Милан Ђ. Милпћевић, бнблиотекар народне библиотеке. 27. Архимандрит НићиФор Дучић. 28. Јософ Пецић, начелн. мпн. просв. у пенс 29. Др. Ник. Ј. Петровић, управнпк Народ. Позоришта. 30. Ђура Козарац, управн. држ. штампарпје. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 502-ги 4. маја 1894. год., у Београду. Били су: аредседник, Ст. Марковић; редовни чланови: Срет. Ј. Стојковић, д-р Јов. Туроман, Љуб. Клерић, д-р Мил. Јовановић - Ватут, д-р В. Бакић, д-р Ник. Ниволић, Стев. Давидовић, архимандрит Фирмидијан и Дим. С. Јовановић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и примљен записник прошлога састанка. II. Прочитан је заједнички реФерат г. г. Стевана Јакшића и Жив. Ј. Јуришића, о књизи „Предавање јестаственице, удешено за учптеље основ. школа, по Ф. Хардеру, од ЈоеиФа Пецића". РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прочитали смо и прегледали књигу под нат-. писом: „Предавање Јеетаственице удешено за учитеље основних школа по Ф. Хардеру од ЈосиФа

Пецића, начелнока министарства просвете у пенсији. Ењига ирва. — Издала књнжара А. Пурића — у Београду 1887. године, штампано у краљевскосрпској државној штампарији. Стр. I—II, 1—95. Цена ?" Ред, којим ће 3 који пнсац излагати поједина кола, редове, Фамилије (породпце), родове п врсте жпвотиња, нити је утврђен нити се може одредити. Јер. све то поглавито завпси од пишчевог иогледа на целокупно царство животиња. Од тога зависи и то, којим ће редом разматрлти, излагатп п описиватп не само поједина кола већ и Фамилије па и родове у тим колима. Али, при описивању свију природнпх ствари, иа и жпвотиња, има неког реда кога се сваки пнсац мора придржавати ако жели да му састав буде од корисги другима, и да има и неке научне вредности. То, чега се свп природњаци, а нарочито спстематичари, придржавају и морају придржавати, јесте ред којим треба свака јединка да се опише. Ако, на пример, опис једне индивидуе почне од главе, па пошто њу потпуно опише истом онда да пређе на опис трупа, и т. д., онда треба тога реда да се придржава п при описивању сваке доцније јединке. Кад се описује глава, на пример у сисара, онда треба да се каже на томе месту све оно што се нма рећи о глави за ту врсту или род животиња, па пошто је све исцрпао што се имало рећи о том делу тела, онда да пређе на опис трупа чија обележја мора тачно и потпуно истаћп, и т. д. Кад се пак описују поједини органи, анарочито они по којима разликујемо јединку од јединке плп род од рода, ту би одмах ваљало одредитп и место животиње, које она заузима у шпрој или ужој прцродној групи. А истом после целокупног, али потпуног, оппса жоже се истаћи и показати то : колико и каквих користи имамо од те животиње. За дивље Феле жнвотиња могло би се поменути: да ли се дају лако припитомити или не, да ли живе у нашој отаџбини н где, и т. д. Писац ове књиге нити је се држао каквог реда прп ређању родова, нити је опет пазио да описе свију животпња изведе по једном те истом распореду, и т. д., те за то та књнга п не одговара оном циљу коме је иисац намењује. Ова је књига намењена да буде ручна књига учитељима основних школа при предавању Јестаственице или „Познавања Природе", као што је у програму за основне школе тај предмет назват, „Познавање Прнроде" отпочиње се учити у II. разреду основне школе. А према „наставном програму за ннжу и вишу основну школу од 1884. гоД-* (У „Просветном Зборнику" стр. 689. —693.),