Prosvetni glasnik

364

НАУКА И НАСТАВА

друштвеног развића. У старим историјама, иосде закљученог мира, историограФ одмара се на лаворикама, оиисујући иосле битака закључени мир и гозбе које за тим настадоше. Али данашњем псторику тек се онда огвара посао, када диидомате измењају уговоре о миру и када мир буде ратиФикован. За модерног исторпка тада настаје тешкоћа, када се сии, који су у догађајпма учествовалп, одмарају. Њему се Т1-к онда отвара поље рада, и то поље веома каменито. Онај који испитује последиде појава историских, треба да пронађе оно што је настало у животу народа после деловања извесних догађаја у друштву, треба да пронађе оне нове покрете у друштвеном животу, који су услед деловања тих догађаја настали. Последице су пак у главном двојаке природе: једне су такве којих не би било да се известан догађај није десио; а друге су опет такве које би наступиле, баш да се тај догађај и није догодио. Даље, једне последице настају одмах чим се догађај сврши, друге опет тек у току даљег развића. Из тога, што многе последице не настају одмах, него доцније у току развића, ствара се могућност, да народи често буду обмањивани, и отуда потомци плаћају често за погрешке својих предака. Дакле последице могу бити двојаке: неиосредне и иосредне. Непосредне су последице оне, које су условљене извесним догађајем, без кога се оне не би појавиле, а посредне су оне, које би могле бити изазвате и другим којим догађајем. Нека ми се допусги да објасним примером. Трговина средњега века развила бп се између јевропских и азиских приморскпх народа и да није било крсташких ратова, развила би се раније или доцније; али крсташки ратови убрзаше њено развиће и везаше ту трговину за извесне приморске вароши. Ту су дакле крсташкп ратови деловали посредно на брже развпће трговине, а непосредно на Млетке, Ђенову, Марсељ и друге вароши, у чијим рукама беше трговпна онога доба. С тога је врло тешко истраживати последице исторских појава. Тешко је пронаћи последице и догађају, који се за кратко време извршио, нпр. одредити последице пада Цариграда, а камо ли одредитп последпце крсташких ратова, који трајаху двеста годпна, п у којима учествоваху мање више сви западнп народи. При одређнвању последица крсташких ратова наплази се на разлпчне тешкоће, јер баш од истог догађаја нису последице свуда једнаке. Нису једнаке нп по разлпчне сталеже средњевековног

друштва. Друга је главна тешкоћа у овоме: тешко је, готово немогућно, из оног хаоса од догађаја који се вршише у XII и XIII веку, који такође имађаху своје последице, одвојати оне које припадају крсташким ратовима. Са тим тешкоћама има да се борп онај, коме су приступачни сви извори, који су му нужни за пспитивање последица крсташких ратова. Множнна последица, које готово у исто време услед крсгашких ратова настунише, такође отежава испитивање и проналажење њихово. Као што крсташки ратови обухватише цело друштво и све сгалеже, тако и настадоше последпце по целокупно друштво, које је учествовало у тим догађајима. Ту испптач мора у оној звеци мачева, која се чујаше У XII и XIII веку, да издвојн звекумачеву крсташких бораца и да њу има у виду; даље мора у оној мешавини пдеја да пронађе оне које поникоше услед крсташких ратова, једном речи, ваља да пронађе оне друштвене појаве у духовном, социјалном и политичком жпвоту, које су одгајене и подигнуте услед крсташких ратова. Све те тешкоће, које има сваки да савлађује који се испитивањем последица друштвених појава бави, за наше су прилике устостручепе. Ово што рекох нећу доказивати, јер је то нашим књижевницима познато боље него мени, само ћу додати ово: да сам радећи овај задатак потпуно појмно тешкоће, у коме се Робинзон на свом острву налажаше .. Овом приликом не смем се никако усудити да нредузимам ту, тако рећи, хемиску анализу догађаја XII, XIII и XIV века, те да међу њима иронађем оне који су последица крсташких ратова. Тако би требало чинити, и резултат таквог начина испитпвања био би одговор на постављено питање. Али, као што рекох, тим путем за сада не смем поћи, једно с тога, што за то треба много више извора него што их ја имам; а друго и с тога, што за само излагање треба много више и времена и простора него што га ја имам. За сада пак покушаћу да обележим само најглавније, најмаркантнпје последице овога, у последицама тако богатог, догађаја. Тако прегледаћу, какве беху последице политичке, социјалне и културне; за тим, какве беху иоследице по поједине сталеже јевропског друштва, и напослетку, јесу ли од каквих последица билп крсташки ратови по ондашњу српску државу (НАСТАВИЂЕ СЕ)