Prosvetni glasnik

382

ПРОСВЕТНЦ КОВЧЕЖИЂ

доби налог, да посаеетује родитељима, да врате своје синове пз Неммчке, и да их сместе у руеке школе; а министарски савет, узев у обзир, да Русији нико не може јемчити, да се и у осталим немачким универзитетима неће ускоро проповедати та иста безбожничка и бунтовничка наче.аа, издаде наредбу, да се сви руски ђаци одазову из тамошњих свенаучишта, јер се сад, тобоже, већ и руски просветни заводи налазе на такој висини, да руска омладина може бити без туђих. Идеали се променили, па се и узори мењају. Прве половине владав ^не Александрове, кад се је цар заносио либералним идејама, Русији беху узор немачки универзитети; сад, кад се цар клања другим боговима, Русија уздише за строгом клерикалном дисциплином Франпуских универзитета до Револуције. „У једном делу Јевропе, пише Казањски Весник 1821. год., поштују свенаучишта као неке репуб /1ике у државама. После бујности и слободњ.ччења у време Луја XV., на једно шест година до Револуције, у француским универзитетима беше са свим друкче. У шест часова ујутру, чим удари прво звоно, надзорник улази у спаваћу собу к ученицима, с поздравом: „Слава Оцу и Оину и св. Духу,* а они му одговарају: » АМин. "■ По том удара друго звоно, и најмарљивији ђаци иду у домаћу цркву, да се тихо помоле Богу на коленима пред олтарем. С трећим звоном сви улазе, двоје ио двоје, у слушаонице, читајући гласно: „Помилуј ме, Боже!" Пре него што почне предавати, сваки проФесор пада на колена, призивајући на се и на слушаоце духа премудрости и разума. Испити за научне степене држе се у соби, обавијеној црним сукном: испитна комисија, под ректоровим председништвом, седи за столом, који је такође у црнини, и на којем стоји разапет Спас између две велике запаљене свеће. Они, што сматрају увођење храшћанских правила у свенаучишта као неку чудновату новост, греше зато, што узимају парче северне Германије за цео просвећени свет." Ето, да се поново остваре ти мртви идеали, почеше се они знаменити напади на руске универзитете, који жалосно ирославише последње године царовања Адександра I. Највећа бура диже се над казањским. Добив тајне извештаје о крајној распуштености, која, тобоже, влада у том универзитету, кнез Гаљицин посла 1819. године Магњицкога, с правима куратора уџбеног округа, да га из основа прегледа. Магњицки нађе стање, од којега, по његовим извештајима, не може горег бити: економска страпа немарна и запуштена у највећем степену; проФесори раздељени

на странке, а на конФеренцијама раздор и така свађа, да се пролазници заустављају гомилице под прозорима; на катедрама опасни дух слободоумља, а испити одвећ благи, јер проФесори примају мито; ђаци огрезли у разврату и бујству, а наставници деморалисани како у друштвеном, тако и у породичном животу. Магњицкога највише боли, што је катедра богословља празна п што су ђаци слаби у закону ј Божјем. »Не обзирући се, пише он министру, што учени и получени људи у читавој Јевропи вичу против оснивања задрманог храма науке на једином чврстом крајеугалном камену, празнајем вашој светлости, да ме не беше стид запитати ђаке, научене од проФесора ФилосоФије, да се управљају по кара вственом за кону, е да ли су штогод чули о закону Божјем, писаном и Богом откривеном, и на велико своје изненађење видех, да многи не знају ни колико има заповеди; други ми одговараху, да их је Бог написао на две, а не на три таблице зато, што му је тако било угодно. И ако се ученици по распореду, тобоже, занимају тумачењем Одисеје, свак којега сам год запитао, не знаде ми рећи, шта значи реч јева нђеље"-. За доказ, каквим су опасним духом задахнута предавања, Магњицки посла министру говор Јосифп Срезњевскога, проФ. ФилосоФије, држан 1817 год.: Размишљање о разним моралним системима, исаоређеним ио начелима им, у ком се доказује, да су разум и инстинкат довољни, да сами управљају наравственим чувством. „Па на што онда закони вере?" пита он. — У потврду пак, да су проФесори деморалисани, Магњицки наводи, »да је проФесор Н. био играчка за саблазан у домовпма ондашњих спахија; кћери профееора В., који има чин државног саветника, да су се јавно одавале најсрамнијим раскалашностима, а једна да је ишла код ђака у кочијашком оделу; проФесор В., кад му не пође за руком да уда једну од њих за проФесора М., који се је оженио неком кухарицом, нареди, да му истресу пред кућу пуна кола ђубрета: тај исти проФесор представљао је на предавању класичних језика Јупитера, а тројица ђака беху му три грације; аеистенат 2., читајући предавања у свом стану, уплетао би у њих непристојне приче; његов час често се је свршавао тим, што су сви слушаоци, заједно с њиме, били пијани.® Тако исто мрачним бојама описује се владање ученичко. «16. маја 1807. године, пише Магњицки, студенат К. изгрдио је јавно у универзитетском врту жену унив. надзорника Јаковкина, избрусив поштено и њега самог; да се одржи мир,