Prosvetni glasnik

423

један, а то је Милош Обреновић. Народ ме1)утпм иритиште Турадија са свом јачпиом своје паклене осветољубивости. На коцевима издисаху племенити мучеинци за народну слободу, па их још живе пси нагризаше и једоше. Тешки су н јединствени то билн призори смрти. Поред тога гдадна година, тешкн кулук, оправљајући градове десама да се Турци боље утврде, уби наш народ. Несрећу уведича црна куга, која у оваким придикама у Србији нађе повољно земљпште, те немидостивом косом својом иокоси сидан свет. Кад турски зудумп по ново додијаше, вијну се народ наш опет на устанак. Муњевитом брзином извојеваше иаши старп под онпм заостадпм војводом, а доцнпје кнезом, Мидошем Обреновићем, на Љубнћу, Дубљу, Пожаревцу, и т. д.. да се умири стање под јамством неке сдободе, Одобода је та бпда вежна биљка, коју је посде мудрост кнеза Мидоша, његових помоћннка и доцнијих генерација, направида стадним чврстим дрветом, које више ничија рука и обест не могаде унпштити. Под ограницама тога светог дрвета сдободе народске, развио је да како и Шабац свој нови период живота. У том новом перноду сиомињем ове важније моменте. Годпне 1844. септембра месеца догодида се у Шапцу Катанска буна. Циљ јој је био да збаци са престода Карађорђевића и поврати Обреновића. У расвитак 22. септембра, у петак, код дреновачке аде, превезе се преко Саве чувени Стојан Јовановић-Цувдћ, један врдо образован н иитедигентан човек у оно време, са 29 другова. Од њих су 25 биди у депој униФорми худанерској добро наоружанп, на добрим коњима. Сгојан је имао депу и богату генерадску хуланерску унпФорму, н јахао је на добром коњу. Око 9 сахати пре подне, у парадном маршу, са трубом, у коју је трубио један од катана, уђе Стојан у Шабац и опкоди здање суда и начедства. Председнпк суда и иомоћник начелства буду погубљенп, начедник се прпкрије. Варош се узбуни. Обреновићевцп се здруже са катанама Стојан је завладао Шапцем и ту иоставио нову власт, па око 2 сахата после по дне кренуо. се са катанама н са 200—300 тежака, који су се из Шапца Стојану нридружили, — ка Лозници. Уз пут је пристајало Мачвана. Влада Карађоревића, дознавши шта се збило, реши се да пред њих изашаље војску регударну с топовима, као и један повећн део народне војске, Гружана, који су онда постојећем стању најодавијн биди. Гдавну команду над овом војском

! вдада новерп Вучвћу, кога наименује војводом са титудом превасходсгва. Тада је Вучић добио од кнеза Карађорђевића, попечитеља и саветнвка пуномоћство: што учини да је учињено, као и власт ! да утиша буну огњем и мачем. Уз то се још одреди преки суд. Вучић с војском и прекпм судом нође у сусрет устаницима преко Ваљева. Једно одељење војске пошаље у Шабац, под управом саветнпка Милосава Ресавца. У недељу осванула је ова војска пред Шапцем и улогорида се у Тополнку. Ресавац је опколио варош тако, да ннко није могао у њу ући и из ње изићи. Међу тим авангарда војске Вучпћеве, којом је управљао саветиик ирота Ненадовић, крене се из Ваљева пут Лознице у недељу 24. септембра ноћу. Она брзим маршем преко Каменице дође под Пдавањ и у тој пданини заузме позицпју. У Л.ознпци, као и свуда уз пут, Стојан је био радосно дочекан. Сутра у недељу рано пође пз .Гознице с удруженнм Јадранима и неким Лозничанпма. Са том војскомнриспе на Пдавањ. Војска Ненадовића дочека Стојанову војску, победи и Стојан падне мртав. Вучић је с војском и иреким судом подако пшао, те- су уз пут испитпвади и осуђивали устанике. Страшне су те осуде биле. Многи су били осуђени да се стрељају, многи да се на точковнма уморе, многи су издржади страховите ударце, многима је униипено имање, а многи су осуђени на дугогодишњу робију. Шабац је био до краја октобра тр годпне пун крвавих призора. Тако су Шабац и околина му скупо платиди своју одаиост Обреновпћпма. Приликом бомбардовања Београда и Шапчани су стајали будни и на оирези ирема Турцима у граду. Путујућн но неким окрузима, кнез Мпхаидо беше у то време у Лознпцп, па чувши шта се збнва у Београду, брзо дојури у Шабац, а одавде ноћу оде за Београд у највећу вреву, са опасношћу за живот, и нредузе мере да престане бомбардовање п да се васпостави мир и ред у земљи. Да би једном био безбедан од узнемиравања Турака из градова, настане кнез Михаило живо радити, да градове у Србији добије у своје руке. На послетку, неуморним заузимањем својим, блаженог спомена кнез мученик Миханло, на бедемима градова у Србији, па н у Шанцу, разви српску заставу, која се п данас поносито лепрша и краси оне градске рунне, последње остатке векадашње славне тврђаве. Од тада је Шабац напредовао и напредује и данас тако, да је он једна од најнапреднијпх варошп у земљн. Његово напредовање у неколико 56*