Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

431

Много је новој ипотези дало значења, кад су чувени лингвисти Фр. Милер 1 и Фр. Шпигел 2 пристали и своје погледе изнели не тако одлучно али ипак одређено. Онај научник не вели да је колевка индојевропском племену у Јевропи, јер оно није ту абориген, већ се у незапамћена времена доселило с јерменске висије, и тако је био принуђен изменити у нечем јевропску поставку, што он држи да су у раси сродни Индојевропљани са Семитима и Хамитима, која племена са висије изнад Месопотамије населише у историско доба поседнуте земље. Шпигел нарочито наглашује да треба водити рачуна о могућности, како су индојевропска племена могла заузети тако огроман простор. Ако се замисли да је била прадомовина у источној Јевропи, у крају који одговара оном што се може лингвистички одредити као земља умерене климе без великих гора, где добро успева јечам и раж, истом се онда може дати основа за деобу народа и племена. Нигде није кретање било нагло, већ све поступно, тако да о сеобама не може бити говора. Народ се множио и ширио, и долазећи у судар с иноплеменицима, покоравао их, у се претапао, али се и сам мењао услед силног прираста. Диалектичне разлике због немања књижевнога језика и књижевности без брана могаху дати и основе за јаче диФеренцовање, те се појавише нови сродни језици. Т. Пеше даље је пошао у своме делу сИе Апег, ет ВеНгад гиг Ш^опзсћеп АпШгоро1о§1е, Јепа 1878, тражаше да нрема неким антроиолошким знацима одреди »ариску« прадомовину у источној Јевропи. Учинило му се да она може понајпре бити у западној Русији, у крају око река Припета, Березине и Дњепра, где се находи бара Рокитно. По што се »ариска" раса може свести на два главна антрополошка типа: с кратком главом, мрке масти — црномањаст, и с дугом главом, плавих очију и косе, беле коже, плав, блондиски, и ио што се овај други тип најбоље находи одржан у немачкога и словенскога племена, биће, вели, да су то и прави представници антрополошкога типа Зргасћћаиез, што га је из оссова израдио Гг. М1з1е1И, ВегПп 1893, стр. 348.— и даље и 487 до краја. 1 А11^ет. Е4ћопо§гарМе, 1873. 69., 70. 2 Егап. АИегШшпвкшмЈе, I. 426 и у више чланака у „Аиз1аш1»-у; ћ. 8сћга(1ег, бргасћуегд-Мсћип^.

индојевропскога пранарода. Овај се пак тип могао развити у баровитим крајевима западне Русије, у којој се често може видети албинизам (депигментација). Још је раније Мајнов о том јавио ученом свету и појаву доводио у свезу с околном природом, али је Пеше нренео још даље, и ако му се мисао није усвојила, као што ће се даље изнети. Пеше у својем тврђењу иде и даље, иа вели да је у овим крајевима могла понићи навика градити станове на кољу над језерима и барама, која се после нренела и у Швајцарску и Италију, о чем су се сачували они силни трагови, што су нађени у споменутим земљама. (Наставиће се) ХАРАКТЕРИСТИКЕ УЧЕНИКА од Ф. МЕТВЈЕЈЕВА. (Свршетак) Да се заусгавимо сад код неколико карактерних ученика друге групе. У овој групи има много деце добре, симпатичне, с којима је задовољство занимати се. Та су деца васпитана и од раних година привпкнута на ред, на рад и уздржана у изражавању својих осећања п жеља; на њпх добротворно утиче добар пример и добра реч, а то с тога, што су ови у моралном погледу осетљпви и добро упућени. Ови уче, ади не само ради тога, да би добпли добру оцену, — премда пм, разуме се, п она чпнп задовољство, као похвала, као оцеаа труда, — него их интересује н сам предмет којии се занимају. То им се најбоље може познати по очима. Ако за људе однста може послужпти она позната изрека да су „очи огледало душе", то за децу још пре може вредити: као год што се на воденој површини огледају брегови п небески свод, исто се. тако и у дечјим очима може видетн сав психички процес њихов са свпма токовима мисли: час пажљиво гледају на предавача* и лове сваку његову реч, час се приберу, мисао преодолева труду, час засветле јасном победном светдошћу, и све се лице засија; објаснили су себидато пнтање. — По тим очима може се судити о пажљивости дечјој и о интересу њиховом према посду; те очи одушевљавају иредавача п сдуже му као награда за тешки учитељски посао. Деца тога типа обично се јаче привезују за шкоду п њпма пада као казна, кад из ма каквог раздога остану код куће. Ади, 57*