Prosvetni glasnik

433

лазио превод с .аатинскога. Време је међутим пролазило и час је већ прошао, а послова јошмного. Учитељ почиње да се љутн и да га кори затромост. Дечко се трудио ади нпје могао смислити ниједнога примера за правнла матерњег језика. Учптељ му најпосле каже све прнмере и — оде. Симоновићу је остајало још много посла: морао је да преппше нзрађене задатке у чисту свеску, морао је да научи латинске речи н да их преппше такође у једну малу књпжицу и најпосле, да и оних десет примера, које му је казао учитељ, преппше у засебну књпжнцу. Оп је радио споро п то преписивање односило му је много времена. Већ је десет часова, очи се склапају а он још хода по соби с латннском граматиком у руцп п понавља сваку реч но неколико пута. Тако су пролазиле вечери сучптељем; ајош су му теже биле вечерн без учитеља. Изјутраје устао беснокојан, са журбом прегледао оно што је задато и пшао у гпмиазпју. Чини се, да се он у вече добро спремио за сутрашњн дан; међутим у његовој глави бпла је као нека магла; за једну ноћ све је излетело из ње. С лакпм страхом очекивао је он звонце, које је објављпвало почетак часова; кад је улазио насгавннк били су тешки тренуцп: „ето, ето, прозваће ме!" — чпнило му се. Наставник отвори „каталог" н погледа на њ. Симоновић се прекрсти и срце му јаче залупа. Наставник прочита презпме... ХвалаБогу, прозван је другп. Од времена, кад је почео долазнти учптељ кућп, Симоновићу послови боље иду у школи; он пређе без поновних испита у трећи разред. Родитељп оставе учитеља и за време одмора, да га упути у оном, што се учи у трећем разреду; тиме му је већ био олакшан рад за и,лућу зпму. Циљ је био у главном постигнут: он је био већ припремљен за трећи разред и успех постаде већ бољи. — Он баци на страну стару своју снстему и ноче се редовно спремати за све лекцпје. Чнм би дошао кући из гимназије узимао би књигу и не би се растајао с н>ом све до дванаест часова. Уморан легао је, бринући сеза сутрашњн дан, а устајао је с неспокојством, усиљавајућн се да у паметп понови оно што је у очи тога дана научио; на часовима је седео нестрпљиво; између часова такође није имао одмора: непрестано јеходаопред разредом с књигом у руци и понављао задате лекције. Почињући од четвртога разреда Симоновић је, без учптеља, већ ншао упоредо с добрим ђацнма: одолео је свнма тешкоћама гнмназискога течаја п положио исппт зрелости. Али, та га све-

доџба нпје мало стала: постао је раздражљив и нервозан. Прекомерни рад, узнемиреност и непрестано напрезање нерава — то су узроци претоварења. Осећање страха, тоје једно од најтежнх душевних стања; то осећање зло дејствује на органнзам п рушп га а нарочито нерве. А немогућно је било, да се стање, у којем се налазио Снмоновић, не нокаже п на здрављу његовом. Друга је група, као што смо већ казали, богата бројем и разнолпкошћу; од већега су интереса у психолошком погледу неки ученици. Да се зауставпмо код једнога од њих. Васа, — тако су звали дечака — жпвео је, до ступања у гимназнју, у селу, где се природа јавља у свој својој нстинптости, у свој својој величпни и плодовитостп; весео, вредан, паметан, дечко је — васпитавајући се како треба — добио ону равнотежу разума и осећања, која је тако драга нашем нервозном веку, јер је има све мање п мање. Кад је нспунио дванаесту годину, родитељи га одведу у град, даду га у гимназију и остаде код својих рођака. Дечку је тешко било помирнти се с новом околином, и нривићи се са свим друкчијем животу, животу у четири зида; а пије му лако било и прпвикнути се школским пословпма; пре тога радио је он највише један час дневно, а сад му је требало не пуштати књигу из руку гогово целога дана: од девет па до два трп часа био је у школп, а после учио је код куће лекције задате за сутрашњи дан, обично, до десет једанаест часова у вече. Тако је требало радити из дана у дан. Васа је мирно вршно све што се од њега тражило, верујући речима старијих, да он све то ради на своју корист; али, срце му је тежпло ка Физичкоме жпвоту, ка широким простосториЈама поља и шума. Посао у гимназији ишао је добро. Мало но мало он се почео привикавати новим условима за живот и стао се брже спремати за лекције школске. Али, где у граду да проведе слободно време? — Почео је интересовати се читањем. Прве књиге, које је прочитао, бнле су Моји, Рид н Робинсоп Крусе. Те су књиге учиниле на њ дубок утпсак; оне су му отворпле нов живот, близак његовом срцу. Живот Робинсонов прпвлачио га је к себи: живот у кровињари с пушком и псом а около поља, шуме, нтице, зверови ... Њему је бпо само разумљив жпвот у таквој околипи. Добивање хране није га узнемиравало: увек је могућно наловити рибе, натући дпвљачи, скупити плодова... Нпс.у га засграшивале ни опасности: с оружјем, са псом, анајпосле и с коњем — могућно