Prosvetni glasnik

ПРИЛОГ ИСТОРКЈЦ РАЗВИЈАЊА СРПСКИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

446

говор је о кнезу Лазару, Милошу Обилићу и Дужду од Млетака. Из ове песме видимо, да се онај догађај — како баца топуз преко пркве — збио у Котору. У овој се песми првобитно певало о некаквом Ивану Војиновпћу и о провидуру которском. Место кнеза Лазара јавља се овде Иво Црнојевић. Којим је путем овај прелаз пшао, види се најбоље из песме 123. код Милутиновића (Милош Војинић, српски цар Стјепане и бан пз Котора). Песма 77. је чудновата и скоро неразумљива. Тешко да ће бити народни производ. Она пева неки догађај од г. 1657. из псторије Еотора. Иесме 79. и 80. су пореклом из Дубровника. Интересне су у толико, што цртају, како су Дубровчанп мислили п осећалп спрам Турака, иначе је доста незнатна. Песма 78. пореклом је из Скардоне у северној Далмацијл. То је песма чисто епскога карактера и велпке лепоте. У схватању и представљању се наслања на старс песме (упор. ст. 22 23. са ст. 93., 94. и 63. у песми 14. и ст. 128. у песми 1). Како је несма из XVII века, то нам она најбоље доказује, колику је животну снагу још тада морала нмати ова врста песме у Далмацијц; но ппак впдећемо, да је то само касни изданак песама дугога размера. Сем тога имамо још две песме, које певају догађаје опћега значаја, као бптку код Лепанта (1571.) и опсаду Беча (1683.). С овима се нећемо овде дуже бавити Између осталих песама имамо три песме из Херцеговине и Босне. То су 54., 55. и 56. 54. песма је из Босне, шго се најбоље види из ст. 57. од када је иостала та лијеиа Босна земља. 55. песма по својој садржини је из Херцеговине. 0 56. песми говорићемо даље. На свима трима песмама опажа се јаки утицај оријенталне еротике, што код српских песама нема. Особито пада у очи, да вешала играју велику улогу код већине песама, што је у српским песама реткост. Онај мотив у ст. 21. и 23. у песми 54. налазимо и у бугарскпм хајдучким песмама. Нама се чини да је тај мотпв најмање српски. У овим песмама скоро на сваком месту опажамо утицај истока. Песма 56. је чисто источњачка љубавна песма, и Маретић је на стр. 108. огледао да јој нађе трага у приповеткама 1001 ноћи. Ова је песма основа Вуковој -Наход Момнр" (бр. 30. Упор. Петран. број 16 „Смрт Гроздане"). У пркос хришћанске одеће, којом је ова песма одевена одсева ипак траг ислама на некојим местпма (н. пр. везири српскога краља, којима седе браде до појаса доппру, даље мухамеДанскп мпрпше израз „огријано сунце", који се

стално султану придаје у мухамеданским песмама). Овде опет пмамо преношење мотнва, јер код Бог. у песми 56. зове се султан Сулнман, а код Вука је место Сулпмапа дошао цар Стјепан. Ту морамо обратпти пажњу и на преображај мотпва и на велику амнлиФикацију. Из свега излази, да ће песма 56. бити пореклом из полумухамеданске Босне. Да су ове песме босанско-херцеговачкога порекла најбоље се впдп из силних турскпх речи, као: иазар, була, долама, султана, јаничар, саламалек, џелат, алиадати '), иенџер (иначе у овоме слоју песама редован назив је ирозор). Ако су ове песме пореклом пз Босне и Херцеговине, то су те песме ону силну талијанштину као н. пр. гп[ег, гг(агда, зрепАза, а тако исто п далматинске називе, као: гусар, иеривој, морале тек у Далмацији примити. Према томе никако не смемо држати, да су оне песме, које ове особине имају, постале у Далмацпји, јер оне прешавшп у Далмацију изгубише речи које се у Далмацији не употребљаваху у дотичном крају, него узеше речи, које су онде обичне, а облик и садржпна оста непромењена. Песме 36. п 38. код Бог. метнућемо свакако у Хрватску. Песма 36. пева о Зрињију и о опсади Сигета (1565.), а забележена је 20 година након опсаде Спгета. У овој се песми хронолошки доводи у везу опсада Спгета са заузећем Будпма ; у њој су дакле разнп Сулејмановп походи на Угарску сливени уједно. Овоме особито пде то у прплог, што су представе угарски краљ, као господар Зрпњијев, п хрдељски бан помешане. Како је овде историјска пстпна помућена, то с правом можемо закључитп, да је песма постала тек у XVII веку. Из своје хрватске домовпне — што се видп најбоље по некпм остацима од икавштине — прешла је ова песма још у томе веку у јужну Далмацпју, и то по свој прплици преко Србпје Како у овој песми нема талијаншгине, то је она забележена бпла одмах, чим је стигла у Далмацију. Песму 38. већ по садржпнп морамо хрватској доделпти (у њој се нева о Иву Хрваћанину). За песме 47. и 33. не можемо ништа поузданога рећи. Красна песма 47. дала бп се утврдити по времену и месгу, када бпсмо само могли идентиФиковати име Николе Радановпћа са Петром Ковачевићем. Павле Бановић, са којнм ћемо се доцније сусрести, упућује нас у Угарску, а Турчпн Загоранин у Босну. У песми 33. је индентично име х ) Може бити да се овде крије нешто више него само покварени облик од речи оиадати.