Prosvetni glasnik

СЛ.УЖБЕНИ ДЕО

395

од V. разреда. тп ће ученпци, иоред њемачког, учити обавезно п француски језнк. 3. Овогодишњп ученпци од V. разреда па на више наставпће учеље оног туђег живог језика, који су они, на основу наставног пдана од год. 1888, још раније бпли изабрали. 4. Дањски ученицп IV. разреда гпмназпје, којп су изнели слабу сцену само из франиуског језика, не морају због тога ове школ. године понављатп тај разред, него могу прећп у V. разред, пошто би незгодно било оставити такве ђаке међу овогодишњпм ученпцима IV. разреда, који уче обавезно само немачки. Ове Вам се наредбе достављају ради зпања п тачнога управљања. II Бр. 15201. 9. септ. 1894. год. у Београду. Шинистар аросвете и црквених иослова, Андра Ђорђевић с. Р.

Р А С П И С Отарешинама свих средвих школа о искључивој употреби уџбеника државног издааа. Извештен сам од управе Држ. Штамиарије да јој се државне књпжаре жале, како им ученнци средњих школа враћају куиљене од њих уџбенпке државног издања, а место ових да траже шкодске књиге ириватног издања, које нпсу за школску потребу надлежно одобрене. Како се према школским проппсима у шкодама могу употребљавати само они уџбеницп, којп су од Гдавног Просветног Савета ирегледани и од минпстарства као уџбеници усвојенп, препоручујем Вам да најозбиљније настанете, да ученицп повереног Вам завода за своју нотребу набављају искључиво књпге држ. издања. Изузимају се само они предмети, за које нема књига државног издања. 0 пзвршењу ове моје наредбе водпћу строг надзор, а казнпћу све оне, којима спада у дужност да је изврше па то пз којег било раздога не учпне. ПБр. 13237. 1. септ. 1894. год. У Београду. Министар аросвете и црквених иослова, Андра Ђорђевић с. Р. Р А С П И С директорима гимназија и реалака о примању ученика из страних средњих школа, који желе наставити учеае у нашим средњим школама. Расписом од 28. маја 1893. год., ПБр. 4179 (Просв. зб. стр. 359), прописане су погодбе, под

којима. се ученици са страних гимназнја и реалака могу прпмити па испит зрелости у нашпм таквим школама. Еако тим расписом нису обухваћенп и случаји, кад који учепик дође са стране у намерн, да се радп продужења својега школовања у нашпм средњим школама упише у који бидо разред, то, да би старешпне наших гпмназнја и реалака знале како ће поступати у таквим случајевима, наређујем ово што иде: 1. Ученици, који су училп арви разред у једној од страних гимназпја шш реалака, па су ради да истн разред понове у нашпм школама, могу се примити у тај разред и без пријамног псппта. 2. Странп ученици ма којега разреда нрпмају се у одговарајући разред наших гимназија, али ће битн дужнп да одмах по уппсу, пли — за случај потребе — у року којп ће прОФ. савет одредити, нолаже испит иу свих обавезппх предмета, које нпсу слушали у разредпма нижпм од онога у којп се желе уписати, а који се нредмети у тим разредима уче по нашем наставном нлану. 3. Испитп, поменути под тачком 2-ом, сматраће се као прпватни п за њпх ће се наплаћпвати прописна такса. ПБр. 12774. 22. авг. 1894. год. у Веограду. Мипистар иросвете и црквених иослова, Андра ТВорђевић с. р.

Р А С П И С свима окружним начелствнма о стављану имзна среза и округа у писмима, које школски одбори и учитељи шаљу министарству просвете. Мпнистарскпм расиисом од 15. октобра. 1883. год., ПБр. 10915., препоручено је свима тпколским одборима и учптељпма, да на сваком писму, које се упућује мпнпстру просвете и црквених послова, назначују, поред имена школе, још и име среза и округа. Многи одбори школски, као и учитељи, не прпдржавају се тога раснпса, и тиме отежавају посао администратпвнц, тим више, што има доста случајева да више места у разним окрузима и срезовпма носе једно исто име. С тога сам се нашао побуђен, да тај распис обиовим с тим, да се ни по једном писму, које се упућује министру нросвете и црквених послова, неће ништа предузимати, ако на том писму није назначен срез и округ, у коме је школа.