Prosvetni glasnik

505

дотле су друга »та славна и културна, боље рећи културтрегерска" китила главе роговима дивљих бнкова, да уииаше освајаче света! Леиу паралелу би могао Пеика повући између својих Тевтона у борби с Маријем и арианизованих Семита (Грка). Да не заборавимо споменути, да је Пеика у прилог својој ииотези скандинавској употребио све друге дисциплине. што се при таким питањима питају за савет, на и лингвистику. Да је у овој области он потпуно био туђинац, види се по његову тврђењу, да је познато, да је готски вокализам најближи индоЈевропском; или на пр. да у прајезику није било к, 1;, р, већ њихових аспирата кћ, Ш, рћ, за то само, што «прави Немци в увек тако изговарају те гласове, тврди Пеика. (СВРШПЋЕ СЕ)

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ КРСТАШКИХ РАТОВА ИСТОРИСКА СТУДИЈА ОД | рГЕВ. ^ОРЂЕВИЋА, ПРОФЕСОРА ПРВЕ БЕОГРДДСКЕ ГИМН. (Наставак) По тој деобп царевнна је овако подељена : Цар латински добп четвртп део царевпне као домеву с палатама Влахерном п Буколеоном, остале трц чегвртпне раздељене су међу Млечане п Французе, но с тим да Млечанп задрже у целој имперпји све повластпце које беху добплп од пређашњих царева грчких; свештенпцп добише све бенеФпцпје црквене п право да гзберу патрпјарха. Дванаест лица делила су земље на Феуде и почасти тако исто одређпваху та пста лица; оспм тога одмах је углављено да Феудп буду наследнп и да вазали буду у оном пстом одношају спрам цара, у коме су и вазали јерусалимске краљевпне спрам свога краља. Млетачки војвода или боље рећи Млецп не стоје нн у каквом вазалном одношају спрам иове царевине. Ово је бпло уговорено још пре него су освојили варош. Не могу даље излагати деобу псточне имиерпје међу освајаче, већ ћу споменутп само то, да Млечани задобише већи део државе од оног којп припаде латпнском цару. Но и то нпје све, они откупише од маркиза МонтеФерата острво Крит, које му беше припало као Феуд , а за тим Млечани објаве да ће свакоме ономе дати у Феуд оно острво које буде за рачуп Млечана п на њихов проснетви глАснив. 1894.

— млечанскп — трошак освојио. Услед тог позпва многобројне лађе крстараху но архипелашким водама, п готово сва архипелашка острва припадаху Млечанпма. За тим дужд посла војску да освојп острво КрФ , којим беху овладалп ппратн ппзански и Ђеновљани. Док беше латинска царевина на исгоку, дотле Млечанп задржаше сва освојења своја; ну када Грцн помоћу Пизанаца, а нарочито помоћу Ђеновљапа, срушпше латпнску царевину, од тада Млечанп изгубише свој престиж у Царпграду а с тпм н многе повластице. Од овог доба су између Византије и Ђенове настале тешње везе г ). С друге стране опет ваља споменути и ваља пматп на уму прп одређпвању последица крсташкпх ратова по Италију, да она беше зборно место свнју крсташа било да иду на исток, било да се отуда враћају. Каква мешавпна! Какви различнп елементн по своме моралу и карактеру?! Ја не смем да предузимам оппс тога хаоса и тог конгломерата људског. Само песник могао бн те контрасте да наслика. Ту беху измешани једни с другима ритери, просјаци, испоснпци, ренегати, све врлнне, сви пороцп; све то једно с другим долажаше у додир, једно се од другог склањаше, једно друго тражаше , једни се подсмеваху побожности другпх, ови опет сажаљеваху подсмеваче и мољаху се за душу њихову; једном речи ту беху искупљене н заступљене све страсти људске. Ту се могаше наћи потајнн убица, саставитп најамничка војска, задовољнтп свака страст. Да резимирам с две три речи последице крсташких ратова по Италију. Крсташки ратова увећаше богатство поједпнпх вароши, али у исто време потпомогоше и политпчку поцепаност Италије. Што се тиче политпчких последица по пиринејско Полуострво, оне су повољне, али су више посредне. Шпанци п Португалци нису учествовали у походу на исток, јер имађаху да се боре с невернццпма код своје куће. Ну ратови, који су вођенп на нстоку између хришћана и мухамеданаца, задржаваху ове последње, те не могаху да помогну својим једноверцима у Шпанији. Има више ирпмера, да поједпне крсташке чете у путу своме са севера бвраћаху у Шпанију и помагаху Шпанцима ослобођење њпхово. Ти крсташи са стране основалп су и португалску државу 2 ). Имамо сада да разгледамо какве беху последпце крсташкпх ратова по источну империју. Виделн смо иосланике Алексијеве на сабору 1 М1сћаи<1 Шз1. с1. Спт II. р. 446—447. 2 0 учешћу крсташа у борби Шпанада против Мавара види Мкћаис! НМ. (I. Сго18. 4. I. 411, Ц. 189. и 384. 67