Prosvetni glasnik

НАУКА II настава

епископа п господара купида од његовог секретара повдастицу да бпра чиеовнике. Еада се еппскоп врати, п сам приста за извесну суму новаца да потврди ту повластицу, коју његов секретар беше дао. Тако је трајало неко време , али када епископу неста новаца, нампслп да пм одузме ту повластицу, коју им беше дао и коју беху Лаонци поднелн н краљу те је потврдио. Из тога се изроди сукоб између еппскопа п грађана. Епископ буде убпјен, варош оиљачкана и разрушена, а Лаонци мораше да се раседе 1 ). Таквих је примера по речима Дирнјевим било много, да господар покуша да одузме право које је једном продао. У таком случају вароши Фрапцуске обпчно се обраћаху краљу за помоћ н овај се увек томе одазпваше. Помоћу вароши краљ у Француској сатираше вазале, а доцнпје ноче н права поједпнпх варонга огранпчавати, У осталој Јевропн, као у Италпји п Немачкој, вароши добпваху различне иовдастпце, нарочнто за време борбе нзмеђу папа п царева немачкпх. У птадијанскпм варошима особито се развп трговпна н пндустрпја, алп у међусобној борбн слабљаху спагу своју. Међу тим немачке вароши склапаху савезе међу собом за одбрану своје трговпне, те тако оне све впше н ваше цветаху' 2 ). Крсташкн ратовн дакле помогоше п осдобођењу варошп. Утнцај њихов беше ту внше посредан него ди неиосредан. Посредан је, јер би ослобођење варопш морало п иначе настати, као што беше већ п почело још пре крсташких ратова, али како племпћпма требаше новаца за спрему у рат, владаоцпма исто тако за вођење рата, бпло еа вазалима или иначе, то продаваху повластпце поједнним варошима, које се нарочито за време крсташких ратова почеше обогаћавати, те тиме ослобођење вароши за време тих ратова веома брзо напредоваше. Утицај крсташких ратова на папство, свештенство и религију. Као нредставнпк релпгпје , папа рпмскп узе у своје руке да руководи ратовима, који се за религпју вођаху. Да виднмо сада од каквих су последица крсташки ратови но папство, по свештенство и по релпгнју. Видели смо да папе пригрдпше идеју крсташких ратова оберучке кроз читавих двеста година, онн је експлоатисаху на све могућне начине. У пме вере кретаху папе западне народе и протпв неверника на истоку, и против јеретпка на ] ) Бигиу, Шз1. <1е Ггапсе I 2Р1—294. 2 ) 0 овоме опширније у Мишоду 4. IV р. 273 - 276.

западу, ц против својих политичких противннка свуда где.год их нмађаху. Лаковерност, нада на матерпјадна бдага, себпчни интереси п социјалне прилике пђаху папама на руку, те се под заставе крсташке скупљаше доста бораца, од којих свакп тежаше да постигне свој цнљ. Ну као шго се дугом употребом ствар каква похаба, покварп и издоми, п као шго се оружје у рату употребљено мора заменптп другнм новим, савршеннјпм, тако се исго и пдеја релпгпознпх ратова дугом експлоатацијом и здоупотребом од стране папа проФанпса п пзгубн сваку моћ своју, тако, да у данпма када Турци прећаху да поплаве Јевропу, на позиве папске да западни народи пођу у крсташкц рат против пстока , нпко се не одзпваше. Ппје II мораде узвпкнутн : „вера је умрла". Крсташкп ратовп по самој прпродн својој дадоше у руке папама све спде н сва средства католпчке Јевропе. Папска моћ беше тада на врхунцу своме. И народе и владаоце слаху на исток, као да опп беху војнпцп, са којима ђенерал папа — по вољп располагаше. Свн који одоше на исток пропадаху, немачкп цареви нарочито. Ако би се којн од вдададаца и успротпвпо да пде на псток, одмахје такав вдадалац одлучен од цркве п поданпци разрешени од верностн томе владаоцу. Тежња вазалска за еманципацпјом пак вазда прпбављаше важност анатемп папској, и вдадаоцу пе остајаше ништа друго, већ да се покорп. Крсташкп ратовп утицаху дакле на ојачање папске силе н моћн врло повољно; у њима бар напе тренутно располагаху, као духовнп поглаварп, и фпзпчким сплама своје пастве , а за том ц таквом моћп папе су вазда тежпле. Оспм тога, на рачун крсташких ратова , могаху располагати бдагом целе Јевропе, п под изговором да пм треба новац на вођење рата протнв неверннка, прпграбцше у своје руке сав новац, којп се даваше на побожпе цељи, и почеше прпкупљатп прпходе од свпју манастпра. Од II крсташког рата ударена је пореза на свештенство н на манастпрска имања, за тим је уведен „Саладпнов десетак", а носде, прплпком сваког новог похода, ударана је нарочита пореза и на манастире п на свештенства. Сви ти прпходи пролажаху кроз папске руке. Али много је више новаца, којн беху покупљепи за вођење рата на нстоку, нотрошено на покорење запада, па и на друге недостојније стварп. Папе дакде беху у ратовпма крсташким постнгдп своју мету, расподагалп су матерпјалним благом и физичком снлом западне Јевропе, потвр-