Prosvetni glasnik

524

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

и ПетерхоФ (летња палата царева), или дубље на копну, као Царско Село, Гатчина и друга убава местанца. Не може се рећи, да је у њима најугодније: даче су махом дрвене, па кад је лето ћудљиво, није баш пријатно; мимо то, треба довући из града сав намештај и сваку потребу за живљење, јер сиромах Чухонац нема чим да намести свој убоги дом. Зато ће вам велике јелове шуме, каквих ћете мало наћи. богато наградити све труде ваше. Ту је хладовина, ту је шумска свежина, ту је живот. Лети обично пуста варош сад је још пустија. Колера царује. Куће тако смрде на дезинФекцију, да бежи и онај, ко је мислио летовати овде. Моји еуседи храбрише се неколико недеља, па и они утекоше. Зараза је ужасна: 4—500 људи поболе се сваки дан. А како и да буде друкче. Петроград је један од најнездравијих јевропских градова; да му не долазе непрестано свеже силе из унутрашњости, он би изумро, јер коренитих становника његових више умире, него што се рађа. У њему живи око 400.000 простог света: занатлија, радника, слугу, покућара, надничара и разне голотиње, која се скита без места. 0 њих колера узима свој данак. Та сиротиња не само што пије невску воду, коју су Фабрике загадиле и у којој су нађени ко^ лерни бацили, већ често и ону црну течност из канала, коју не треба анализовати, па да се зна, шта је у њој. Човеку би било доста, да цео дан извлачи само дрва из шајки, које стоје на Фонтанци или на Обуховском каналу, па да се од смрада поболи. Ако је вода рђава, храна није боља. Нигде нисам видео тако јадних работара, као овде. Они једу парче хлеба, залажући га луком, трулом сухом рибом, пресним краставцима или печуркама '), и ако могу тај оскудни ручак залити квасом, онда им је то празник 2 ). А тај квас је чист као и невска вода. Кад је санитет пре две године прегледао заводе, у коЈима се производи то народно пиће, нашао им је у кацама све што хоћете, па чак и обојака. Шест дана се ради, а седми днн проводи се у крчми. Просту човеку није светац, ако се не напије; !). Проводећи пре две године лето у Оранијенбауму, видео сам како народ на јагму вупује зелени грашак, онако као што се код нас купује воће кад га провезе пиљар на таљигама. Окрунивши га, људи су у сласт јелп оно пресно зрневље, као што мп једемо вишања илп трешања. 2 ). Шта значи добро се хранпти у колерно доба, показују ова два случаја. Кад се зараза прошле године раширпла по унутрашњости, свештеник из једног села сазва народ у дркву п рече му, како је то казна Божја и како сви треба да посте, да Бога умилостиве. Пола села изумрло је. Други пак, којп је мало читао, посаветова својим парохпјанпма, да се што боље хране, да једу нао на највеће празнике, али да не пију ракије и да се не опијају — и сви осташе живи и здрави,

а кад алкохолјош више изнури и онако слаб стомак '), кад пијанац ожедни и налипа се невске воде, колера је готова. Сваки други дан после празника број болесника скаче на 200 више. Да се народ не опија, управник је наредио да . крчме буду недељом затворене ; а да не пије пресну воду, крчмари и трговци изнеше на улицу чаброве с прокипелом водом. Узалуд ! Радник пије тамо, где му је најближе, а што се тиче ракије, сад је понедељник што је пре била недеља, а болесника је највише средом, а не уторником. Уосталом, и општина слабо се миче. Ево шта пише А. С. Суворин, издавалац првих руских новина, Новог Времена: — Шта је с колером ? запитах репортера Петроградске Газете, г. Баталина, надзорника престоничке лекарске управе. — Шири се. Погледајте данашњи извештај. До 12 часова примљено је 142 нова болесника. „Шири се!» То је врло лепо. Шири се и шириће се. А и како да се не шири, кад чаброви и бурад с куханом водом, ти знаци водене великодушности петроградских крчмара, једино сведоче о мерама, које општина предузима. Санитетски одбор, не имајући никакве власти, прегледа, пише извештаје и шаље их општини; а она размишља о новцу и вели: 8 0д прошле године остало нам је само седам тисућа рубаља на колеру, па и то је већ назначено, куд ће отићи. Ето, крчмари су изнели чаброве, па можда ће то помоћи..." И подигнуће се споменик у част овим данима: Крчмари држе на глави штит, а на штиту — чабар. «3нате ли речицу Карповку? Премостићете је, идући на Каменоостровски проспекат. И ботаничка башта 2 ) лежи јој на обали. Општина дала предузимачу, да је очисти, а он је разделио насипом на два дела. Један део стао као бара и пружа врло поучан призор: у њ се стичу два канала, варошки, који одводи нечистоћу из града, и колерни из болнице Петра и Павла. То је своје врсте генијално, да се може рећи: „Колера сешири!" »Данас сам био тамо. Премостивши Карповку треба проћи једно сто корака на десно, па да чудо видите. Одмах, чим напустите Каменоостровски проспекат, почиње на трулеж ударати. Што даље, то јаче. Води на површини стоји неки гад. Што даље, све га је више. Најзад, вода се са свим не види, сва је покривеиа смрадним зеленилом. На другој '). „Ниједног алкохолника, болесног од колере, нисмо спаслп", рече ми један од оних лекара Срба, који су имали у унутрашњости да се боре против заразе. 2 ). Једна од најлепших, ако не најлепша ботаничка башта у свету.