Prosvetni glasnik

540

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАДОМОВПНИ ИНДО-ЈЕВРОПСКИХ ПЛЕМЕНА

ногеограФске паралоле, које говоре у прилог исказаном мишљењу (КрауФорд> да између климе и комплекције човека иема никакве свезе, те су боја коже, косе, лица, очију непроменљиви знаци расе. Фини су загаситије боје но Норвешци, а Лапонци опет још загаситији. На истим степенима геограФске ширине у Јеврогш имамо белокожне Арје, у Азији жуте Монголе, у Америци црвенокожне Индијанце. Загаситије су масти стјновници Персије, Сирије, но Италије и Шпаније, и ако су на истим степенима геограФске ширине; тако исто су затворенпје боје Туркмени, Хинези, Јапанцп и Монголи. Исте су комплекције били Јегипћани на 4000 год. пре Христа, као сада Копти и нубиска племена. Милиони аФричких црнаца, пренесени у Америку, не променише своје боје. ') IV 0. Шрадер без сумње је један од најзнатнијих бораца за јевропску ипотезу о прадомовини, и то поглавито од стране лингвистике. Последњи је пут о питању о прадомовини расправљао у другом издању своје чувене књиге »8ргаоћуегд1е1сћип§' ипс! ТЈг^ебсћшМе«. *) Он прадомовину индојевропским народима тражи у источној Јевропи, а у руском Поволжју. Ношто је Шрадерова књпга привукла у опште велику пажњу научпика, како пријатеља основне мисли тако и непријатеља, ми ћемо гледати да погледе писца јој изнесемо што потпуније, и ако можда и мимо опсегједногз историскога прегледа. Пре свегаШрадер тражида одреди место, где су се јевропска племена изделила. Истиче да индојевропска илемена и народи, што у Јевропи живе, себе сматрају као староседеоце и прве становнике у земљама, у којима их находимо у историско доба. Грци у својим антропогониским скаскама иричају, како су им преци посгали из уда „велике родиље« — земље (т. ј. од камења), а по Хесиоду трећи је људски појас постао из дуба (в. и Омир, Одисеја XIX, 163). О старим се становницима Грчке вели, да су угјуоге^ или 7ТооаеХ,тјг01 (из земље никли или још пре ме') Оцеиу Пенкиних ливгвистичких погледа в. у ЦГгћеЈшак Јег 1ш1о§егтапеп, стр. 12 —13. Ј- Шмита и Ј. УапЈеп СЉеуп, 'Без оп§1пе8 епгорееппез ЛезАгуаз, Апуегз 1885 (оштамиано иа Ви11е(;1П8 <1е 1а 8осЈе1:е Коуа1е с1е Оео^гарМе <Г Апуегз), стр' 22 и даље. 2 ) Јепа, 1880., стр. 616-640.

сеца који су били). У скандинавским сагама нрви се човек зове азкг с дуп с , а Германци се хваљаху Тациту, како воде поретло од бога постала из земље, Туиска ^Оеппаша 2) Али поред прича о исконости и староседелаштву прича се и да су се доселили из далеких земаља. Један пример имамо у Енеовој причи о доласку Римљана, или у скандинавској »Инглинга-саги" о доласку Одина из Асгарда у Тиркланду кроз Гардарики у Оаксланд, или у Франачкој причи о поретлу Тројанаца. — У оним причама уопшће није могућно добити историску језгру, а још кад се одреди изближе етнограФски одношај индојевр. народа и распоред којим су се вршила кретања од најстаријих познатих нам времена, тек се види, како неке приче не могу имати особиту вредност за науку. Као полазну тачку у одређивању најстаријих станишта индојевропских племена у Јевропи узима Шрадер прадомовину словенских племена. Словени се у првом веку нашега бројања први пут јављају у историји под именом УепеМ (ТасИиз, Оегшаша, с. 46) или УепесИ (РНпшз Нјзкогча па1игаПз, IV. с. 13, 27.), и у ово се доба могу одредити земље, у којима живљаху, да лежаху на северу од Црнога Мора, и ако не догшраху до у само приморје, јер их од мора одвајачу Савромати (Сармати), на западу не прелажаху Карпата и Висле, јер се по Тациту до ове реке шираху германска племена, од којих Бастарни већ беху прешли и на словенску страну и заузели садашњу Галицију. С оне — германске — стране Висле и Карпата у називима за места и реке није могућнонаћи трагова словенским насеобинама. Тако су станишта словенских племена морала лежати северно од Понтиских степа, источно од Висле и од Карпата. Може се мислити, да су у тим крајевима боравили Словени још у петом веку пре Хр. Херодот вели за народе, што живенарекамаДњестру, Бугу, Дњеиру и Дону северно од Скита, да су нескитскога поретла, једни се зову №и()01, којима се од имена сачувао траг у 1Чиг, Хигхес Ако су №у()01 словенско племе, то ће бити и Во\)д1г>01 Будини, о којима Херодот вели да имаху плаву косу и очи, а да живљаху у шумовитим крајевима, где је изобила видра и даброва — у суседству Неура. МиленхоФ вели да су Будини били финско племе (в. Беи^всће А11ег1ћит8кипс1е,