Prosvetni glasnik

наука и настава

549

истом чланку, о ком је напред било говора '), тражио да ослаби Шмитове доказе и шго се тиче утицаја на бројни систем Индојевропљана у нрадоба, па вели, како се не находи трага у индоиранским језицима, а у новоперсиском је млађега постања. Напомена је умесна у опће судећи; али је баш он предлагао промену у методи и неприпитивање за савет и индоиранске групе, ако се нешто хоће пренети у прадоба, па је онда тешко мењати суд по иотреби. И други језици имају скок после 60, као напр. Фински Сирјени, као што је то раније Ј. Грим истакао. Одиста је тешко ићи за Шмитом, кад ве.ш, да је под семитским утицајем број 60 добио велики значај шта више у хинеском; ипак је лакше разумети семитски утицај на народе настањене око Средоземнога мора, јер их ту видимо, како се из вековне културне непомичности буде и стуиају на историску позорницу под утицајем с истока. Могло је 12 послужити као основица и за бО = 5 X 12 и за 120 = 10 X 12, тако да онај скок после 60 не мора датовати из прајезика, као што мисли Шмит због четири индојевр. језика, у којима га находимо. А 12 је могло добити значење и због религиозних представа или друштвених уредаба, и ако се томе опире Шмит. Стари су Индојевропљани знали за месечеву годину, рачунајући 12 месеца по 29—30 дана 355, и кад се сваком месецу дода још по један — малу годину од 12 дана. која је падала баш око зимњега обрта сунчева. У то су доба.стари Германци светковали и варовали 12 ноћи. И ако се Алб. Вебер, који је ту мисао изнео, доцније ње одририцао као мало поуздане, Хирт мисли, да је доста заслужна вере. Три скока у систему бројања: 12, 60 и 120 једино имају Германци, а онај је скок после 60 у грч. — итал. и келт. могао настати и случајно с чисто лингвистичких разлога: напр. у грч. и лат. постају редни бројеви за 5 и 6 суФиксом -1о- : дшп^з, 8ехГи$, 7ге[1тгг6д, елтбд, а за 7, 10 и т. другојаче: херЊпи-ч, Лесгтиз ардоџод, 6'убоод. По што се 7 напр. асосировало с 10 по завршетку -ш: *верГт, *&ећт п није необично што се та веза пренела и на друге случаје, где те речи ступају у тешњу свезу. 2 ) 1пс1о§егт. Гог8с1тп§еи. I Вап<1. сгр. 471.

У италиској бројној системи може врло лако бити да има етрурскога утицаја, јер су Етрурци, као што се може извести из тога, што су имали 12-чан новчанп систем, 12 градова у долини Нада и у Кампанији, 12 ликтора и т. д., сматрали 12 као неки посвећенброј. Римљани су могли узајмити 12-чан систем и предати га индојевропскнм сродницима. Као да је с те стране Литванцима дошла реч за злато : гшћбаб, од лат. *а изот аигит, можда етрурскога поретла. Шрадер је налазио, да је то име постало од кор. иа-, који је у ибезе, игеге, *амбоза, ст. инд. изаз и т. д. Али у Фикову У§1. ЛУћ. с1ег тс!од. Зргасћеп 4 , I, 348 находимо само латинску реч с литавском доведену у свезу. Хирту се чини, да Етрурце треба сматрати као посреднике за дванаестичну систему између семитскога истока и индојевропскога запада све дотле, док се не докаже да су и они индојевропско племе, а то данас није могућно учинити. Као да ће и лит. -Гука,: у ^епи-Гућа. и т. д. бити узајмл^ено и стајати у вези с етрур. 1')

Ове ћемо црте завршити још погледима на обе ипотезе, азиску и јевропску о индојевропској прадомовини, каке су изнелиједан саискртиста и један етнолог. Први је П. Братке, познати критичар Шрадеров; другп дански етнолог Водскоу ( УосМсоу). У главном Браткеове иогледе сабране имамо у његову овећем полемичком спису. ") Не одређујући, која је од „ариских <1 племенских група, западна (јевропска) или источна (индоиранска), ближа прадомовини, ипак мисли да је она велика равница између дунавског ушћа и Оксуса — северно од Црнога и КаспискогаМора — управо била позориште, на којем су се одиграли главни акти ариске деобе. Не може се тако лако поклонити вере, а још мање доказати, да су јужно од Каспискога и Црнога мора извршило ширење Арја из Азије у Јеврону или обрнуто. Иначе би тешко могла остати та појава неопажена и забележена у аналима старог културног света, а поред тога само земЈ ) Вал,а упор. ово с расправљањем Вругманогам у бгиш1П88 с1ег уег»1. СггатшаИк, В. II., 2, 463. и т. д. и Могрћо1о»'. 1Јп1;ег8ис11ип§еп, В. V. 2 ) ТЈе1зег сИе МеМмн1е шк1 Ег§-е1ли8зе с1ег апзсћеи (тс1оЗегшатзсћеп) А11;ег1ћит8киш1е, СНеззеп 1890., гд. четврта стр. 51-—7'2., глава 12-а, стр. 204—215.