Prosvetni glasnik

општа ист01'ија

103

пак (технпка) бпла изврсна. Најчуненији радови овога доба јесу они Александрова вајара Лизиаа (372—316), чпје су огромае статуе Зеуса и Херакла бпле тада веома на гдасу. Лик бога сунца на Роду од његова (?) ученика Хареса бпда је права грдоспја (70 лаката = 50 м вис.). Из овога је времена и натпрпроднп кип Херкула Фарнеског, (можда копија каквог Лизипова рада) п страшна група Лаоконова (Сд. 49 ; од тројпце родскпх вајара: Агезандра, Иодпдора и Атенодора ?) Не зна се пак

еп творац нп време најдепшег деда кдасичког вајарства, Афродите (Венере) Милоске (Сд. 50). в). Највећи сликар овога времена био је Аиел, чије су нарочпто чувене сдике Адександра Ведиког, који је једино њему и допуштао да га сдпка (Адександар Громовнпк, сдпка Адексапдрова БукеФада) Адц је у овој периода и сликарство почедо нагдо опадати као што уопште беше опао сав иолитички и уметнички живот грчкп (сем фидосоФИје ).