Prosvetni glasnik

102

општа историја

ириродне науке н математика; медицина се у Ллександрији првп пут почпње научно обрађпватн (секдпрање); напретку ботанике п зоологије јако су помагале научне збирке зоолошке и ботанпчке (зверцњацп, ботаничкп вртови); за астрономију је било потребних сирава. У прпродппм је наукама пут прокрчио Аристотел, а у математидп су бплп чувенп: Еуклид (око 300), Ератостен (примењује математику на геометрпју) и Архимед (у Спракузи, иогпнуо 212); као Физичари су знаменитп Архпмед и Херон („Херонова лопта"); као геогра« већ поменутн Ератостеп (276—193); у астрономији Арпстарх (око 260) чак пзносп поставку о непокретности сунчевој и покретању земљину. а) Беседништво је у овој перподи пмало свог јединственог представника у Демостену („ филипике"). Његов најјачи протпвнпк бпо је чувени говорник Есхпн. — Доцнпје су само кзучаване беседе великпх говорнпка ранпјег времена те стварана теорија о беседништву (основа јој Арпстотелова реторика). Чувене реторске школе тога доба биле су у Атини н Роду. — Историја се такође сводп на прикупљање историске грађе, њено критпчко одабпрање п сређивање (исторпограФпја). б). Философија. Управо тек у ово адександрпско доба и пада фшософски и научни рад пајвећег зналда старога света, Аристотела. Својим учељем он је у многоме и дао ирактпчни правад философији тога времепа, када су лотпуније и изведена начела двеју ранијих философских школа: киречске и кипичке, које сада имају сиоје главне представнике у Еиикуру (341—270) и Диогену гсз Сшоае (»луди Сократ*). Не као нове ФилосоФСке школе пего као даља извођења и последиде већ постављених начела налазе се у стоичкој и скеитичкој философској' школи . Прве је основалад Кипранин Зенон (340 — 260), који, полазећи од киничке основе о сузбијању својих страсти и осећања, учи, да човек треба у животу да се управља по свом разуму , да живи као мудрад, да собом влада и да му душу никад не потреса ни туга ни радост. Из судара пак разних философских наука избила је сумња (скепса) да се права истина и може иронаћи. Тако је постада скептичка шкода Пиронова (сувременика Алексаидрова), која је тврдила да се до праве истине и не може пикад доћи: људи могу имати своја мишљења о стварима али им суштину не могу дознати. И тако се грчка философија завршила сумњом и одрицањем као што се грчка историја завршила општом изнуреношћу и политичким расулом. § 220. Уметности. — Обоситост александрнскога доба лепо се огледа у уметностнма тога времена. Као год што су тадашњи политпчки догађајн велики, чудесни, тако се н уметници старају да створе нешто особито по величинп, по с Ј а ЈУ» уопште да произведу утисак (еФекат). а). У неимарству ове перподе дорскн се стил слабо употребљавао; јонски је много губио од своје чистоте, алн је коринтски сада био у пуном јеку-

Архитектонскпх споменпка овога времена мало је очувано ; Аизшратов сиоменик Је најлепшп остатак овога доба а карактеристичан још и са своје округлине.

Сл. 49. Лаокон (Ватикан).

б). Јикорез. Осем неколико дивних лпкова (Белведерски Аиолон у Ватикану, како неки мисле

најлепша статуа старог времена), вајарски су радови ове периоде већпном јако уочљивп пли са своје огромпости илп са својих мотива; израдаје