Prosvetni glasnik

— V —

\

је ове године скоро онолико школа, колико за свих првих девет година, а пожаревачки округ, увећао је свој број школа ове године с 5 нових, излази, да је за првих девет година добијао сразмерно по једну школу годишње. Остали окрузи напредовали су у овом погледу сразмерно једнако кроз цео период.

Кад поредимо површину Србије и број становништва с бројем школа у овој, 1890. 91. школској години, онда је једна. школа долазила на 64ч квадр. километара, и на 28"27 становника '). На колико је пак, километара и на колико становника долазила једна школа у појединим окрузима, види се из ове таблице.

ОКРУЗИ - ПЕРАКТЕМЕКТ8

Л в X д о а д о

рз « 5 ^ ~ сз 5 ^ в ^ 5 ^ 5 н о ој о ^ ? 1 а ^

1 „ " " Једна осн. школа долазила је — 11 у ауаи ипе есо1е ргјшајге

о « 3 §* 03

на км 2 раг кт 2

на становника раг ћаћ11ап1з

2.907 -1

114.517

74 -6

2.934

Врањски — Угапш

4.196 -7

149 282

149-в

5.302

Крагујевачкц — Кга <Јошеуа1 ;2

2 .385 -4

140.661

45-6

2.696

3.258 -7

91.572

58 -2

1.641

Крушевачки — Кгоисћеуа!?. |

3.255'б

149.554

67 -8

3.119

Моравскн — Могауа

3.109 -5

160.191

54-р

2.805

Пиротски — РЈго1е

3.142 -8

120.585

75 -6

3.019

Родрннскн — Рос1пте

з зве-6

176.533

50-з

2.733

Подунавски — РоЈипауПе ...

.3.229 -4

206.966

34-1

2.174

Пожаревачки — РојагеуаЈх ...

3.638 -5

205.029

37 -1

2.098

Руднички — КоиЈшк

4.551 -5

151.695

89 -2

2.978

Тимочки — 'Пток

2.091 -8

92.762

99-6

4.41 5

Топлички — ТорН17.а

3.63-2 -6

121.382

145-3

4.850

4.373-а

137.542

128-6

4.050

Црноречки — Тзгпа Кека

1.439 -5

66.564 1

40-о

1.935

Град Београд — Ка ујНе с1е Ве1™гаЈе

-

54.249

—

3.025

Град Пиш — Ба уШе Је №сћ

-

1(1.877 :

_

4.992

Србија — 1а 8егћЈе ....

48.589 4

2,161.961

64 7

2.827

Према овоме највише је имао хпкола по величини подунавски, а по броју становник а крајински округ. Врањски округ имао је најмање школа како по величини, тако и но броју становника. Интересно је поређење округа међу собом по величини и броју становника с бројем школа који «ни имају. Тако, из горњег прегледа видго|о, да је

ирема иовршини имао највећи број школа иодунавски округ, па онда пожаревачки, црноречки, крагујевачки, подрински, моравски, крајинскп, крушевачки, ваљевски, пиротски, руднички, тимочки, ужички, топлички и, напослетку врањски. Међу тим

Ј ) Овде је узет у рачун фанТИЧКИ број становника ирема попису рд 1890. годпне, који је нзносно 2,161.961 душа.