Prosvetni glasnik

19

рочито гониометриских) има, којих ие би требало да буде. С тога сам тога мншљења да ово дело Главни Просветни Савет не треба да прпми. 20. новембра 1894. год. у Београду Члан Гл Просветног Савета, Д -р Б. Гавриловић Савет је, усвајајући мишљење г. реФерента, одлучио: да се ово дело не може примити за школ. нотребу. Г. Гаврпловићу, као реФеренту поменутого дела, одређенје хонорар у двадесет (20) динара. XII. Прочитан је реФерат г. Љ■ Јовановпћа, про®., о књизи: „Хајдук Вељко и његова браћа* од г. Мих. Стевановића, учитеља. ГеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Част ми је поднети Главном Просветном Савету мишљење, које мп је тражио о књизи „Хајдук Вељко и његова браћа", може лп се употребити за поклањање ученицима. Историско приповез,ање у овој књизи, о личностима ц догађајима из времена оснивања и почетака обновљене Србије, потпче из списа Караџићевих и Милићевићевих, те је одатле уцотребљено готово, само с незнатним већином стилским измеиама. Ирема томе не треба да о њему опширније говорим, пошто је вредност Караџпћевих и Милићевићевих нсториских послова и за науку и за школу опште призната. Сем тога штампана су као нрилози нека писма и други документи о ХајдукВељковој породици, који не бп смели имати места у књизи с наменом кака се даје овој. 0 овом треба да кажем неколико речи више. Мислим да се педагошки не би могло онравдати, кад би се за децу штампали оваки историски споменици и то не само језиком, више или мање пуним архајисама, него и старим правописом. И ово би свакојако био озбиљан недостатак ове књиге, кад бисмо ми имали богату дечју књижевност, те да можемо бирати; према ономе што сад имамо, могу рећп да нам је ова књижица добродошла, иошто споменици о којима је реч заузимају мали део простора. На послетку још нешто што би могло бар неколпко оправдати овако штампање тих докумената. Они су наиме и до сад готово сви били штампани; али је ово издање претекло она ранија по тачности и брижљивости издавачкој, као што сам се могао уверпти из самих оригинала, које сам имао у рукама. Кад се узме на ум, да се једно од

тих ранијих издања налазп у списима нашега највишега завода, разумеће се зашто истичем ваљаност овога, те колика му је релативна заслуга. Према свему овоме, мишљења сам да се књнга може употребитп за поклањање ученицима основипх и средњих школа. * Главном Просветном Савету захвалан на поверењу 22. VI. 1894. У Београду Љубомир Јовановић проФесор Савет је саслушао реФерат и одлучио: да се ово дело може препоручити за књижнице средњих и основних школа. Г. Јовановићу, као реФеренту овога дела, одређен је хонорар у двадесет (20) динара. XIII. Прочитан је реФерат г. Ђ. Станојевића о књизн: „Атомистика Гуђ. Бошковића" од К. Стојановића, проФесора. ГеФерат г. Станојевића гласи: Главном Просветном Савету. Прегледао сам дело: „Атомпстика, један део из Философпје Гуђера ЈосиФа Бошковића, израдио проФ. Коста Т. Стојановић", које ми је у своје време Главни Просветни Савет упутио на оцену,п част ми је поднети о њему овај реФерат: И ако би се, може бити, могле учинити неколике примедбе на пзвесна представљања философских погледа на природу материје, ипак оне нису такве природе, да због њих то дело не би имало извесне своје важности. С тога држим, да би се могла „Атомистика и т. д." препоручити библиотекама наших средњих и виших школа. 20. маја 1894. год. у Београду. С одличним поштовањем Ђ. М. Станојевић. професор Велике Школе Савет је саслушао реФерат и одлучио: да се усвоји мишљење г. Станојевића и, према њему, да се може ова књига препоручити за књпжнице средњих школа. XIV. Прочитан је реФерат г. Јов. Мпловановића о Стенографијц Јул. Хохсингера. ГеФерат гласи: 3*