Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛ.АВНОГА ПГОСВЕТНОГ САВЕТА 23

Осим тога, гдоб није наставно средство, код којег се полаже особита вредност на имена и термине, такве су карте (нарочнто атласи) и уџбебеници. Њиме рукује наставник, и за оно што он има да покаже термипи и имена са глоба мало му требају; ученнцима није гдоб често у рукама, да бн их погрешке на њему могле завести. За то би ја могао предложити Главном Просветном Савету да се откуни од сродника пок. Анте Алексића мањи број примерака „Наше Земље" или и сви, ако би нх далп по цену, по коју се непотиуно и нетачно израђени послови дају. На нразном месту овога глоба забележиле би се исправке номенклатуре и термпнологије, које су најглавније, и наставници би' се одатде могди обавестити о ономе, што бп им могло бити непознато. Друго, такође важно питање: справљање лопте и израда гдоба на основу ових сегмената, не спада, мисдим, у посдове Гдавног Просветног Савета. 14. декембра 1894. Београд. 0 одличиим иоштовањем, д -р Ј. Цвијић. Савет је, са шест нротив три гласа, одлучио: да се поменути глобус, по преддогу г. д-ра Цвијића, може откупити за школ. употребу. Г. Цвијићу, као реФеренту, одређен је хонорар у четрдесет (40) дин-ајра. XI Прочитан је писмен реФерат г. архимандрита Фирмилијана о Омилитици од Свет. Ганковпћа, који је модио да му се ова књнга прими за шкодски уџбеник. ГеФерат гдаси: Главном Просветном Савету. Ја сам нрегдедао „Уиутство за црквено проповедништво", које је но Таворову и друмш ауторима саставио г. Светолик Ганковић. ироФесор. Прочитао сам и реФерате о овој књизп г. г. Ј. Идића и Бојовића, и уверио се, да је г. Ганковић усвојио многе примедбе господе реФерената, а на.очито г. Пднћа, па према њима у некодико и поиравио свој рад. Ово је јамачно скдонило и Архијерејскп Сабор наше свете цркве, те је не само дао бдагослов да се ово дело штампа, већ га је и наградио са 250 дннара из црквеног Фовда. 0 овом „Унуству" г. Ганковића поменута господа реФеренти поднедц су Гдавном Просветном Савету опшнрне реФерате, којн су п штампани у „Просветноп Гласннку" за Новембар 1891 год.,

па зато ја сада и не надазим за нужно, да говорим о свима појединостима ове књиге. Истина је, да је г. Ганковић своје „Упуство" радио по најбољем руском уџбенику и да је доста труда удожпо ; истина је, да је по некнм примедбама г. г. пређашњих реФерената и нонравио свој рад, — ади је истина и то, да би се још по нешто имадо да поправи, као што је г. Илић у своме другом реФерату, упућеном на Архијерејски Сабор, и приметио. Но и поред свега тога, заостади недостаци ове књиге, не сметају много њеној важности, а пошто је намењена за уџбеннк, неће битп тешко да наддежни наставник учини и местимичне исправке где буде нужно. Богосдовија је имада овакав уџбеник — Омнлптику. Он је штамиан још 1861-ве године и одавно је распродат, те ученнцн овај предмет морају да нишу. „Упутство" г. Ганковнћа боље је од старог уџбеника, па зато га нроФесор Омилитике у Богословији већ и употребљава. Посде ових напомена мишљења сам, да се ова књига може откупптн и за уџбеннк у Богосдовији упогребити, но с тим, да се г. Ганковићу препоручи, да похпта са збнрком Примејоа, који су врдо нужни за овај уџбеник и које он у своме „Предговору" обећава да ће саставити пз цедокупне правосдавне хришћанске проповеднпчке дитературе. Са одличним поштовањем 16. октобра 1894. г. у Београду. 1'еАтор Вогословијс Архимандрит Фирмилијан. Савет је оддучио : да се према реФерату г. Фирмидијана ова књнга може примити за шкодски уџбеник у Богословији. Г. Фирмилијану, као реФеренту, одређен је хонорар у тридесет (30) динара. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 608-ми 21. декембра 1894. године, у Београду. Били су : аотаредседник д-р Вој. Бакић; чданови: д -р Богдан Гавриловић, д-р Ј. ЦвијиЦ Ст. Ловчевић, Јеврем А Илић, Стеван Давидовић. и Дим. С. Јовановић. 3а аословођу, Јов. Д. Јовановић. I. Црочптанје п примљен, но учнњеним напоменама, записнпк нрошдога састанка.