Prosvetni glasnik

радтт.а главнога просвегног савета

101

да отпадне, или да се наведе бар једна метода у кратко. 3). Сасвнм је скучено и нејасно објашњеље годинјњих времена. Кад и овај предмет потпуности ради мора ући у Геологију, онда га не треба само неспретно додирнути, него и лепо и разумљиво нредставити. 4). Говорећи у каквим се приликама и на каквим местима вода сталао налази на литосФери, и набројавши: мора, језера, изворе, потоке, реке, снег и лед, додаје: „најпосле влажи земљу као планинска влага." Овај не само чудноват но и нетачан термин (зар у равниди земља нема влаге ?!) потекао је отуда, што је писцу бнло непоннато, да Немци по традицији из својег рударства врло често и у Геологији употребљавају реч СтеМг§е у значењу земљиште, терен. Аи%е8сћ№етт1е8 Осћћ'§е значи наносно земљиште п као длан равно, никакву иланину. Оећћ§8аг*; је стена, али ее само планинска, него и из сред равнице. Оећћ§8Ј:еисМ1§кећ не значи само „плашшску" влагу, но уопште влагу у земљи. — Па онда има једна напомена, која се тиче колико пишчеве „Геологије," толико и ориђинала, према којем је и унет у њу овај предмет (Хохштетер-Бишингов уџбеннк, стр 117), т. ј. да је много боље било, кад је говор о појаву воде на литосФерп, оставнтп ову ствар за доцније, кад се буде говорило о води у литосФери, у толико пре, што се, и код нисца и у ориђиналу, и тамо опет говори о земљишној влази. 5). За воду, која има у себи мање солн но обична морска вода, нредлаже писац назив млака. Оваква се вода зове српски (сигурно према талијанском) бочатна, и ово би се могло зар и узети за термин, место којег се данас махом употребљава немачки термин бракичка вода. Нема се ништа дротив добре воље пишчеве, само што у овом случају није срећне руке. 6). Кад је писац место старог незгодно преведеног термина верижне иланине усвојио реФерентов термин веначне планине за оне планине, које се од осталих разликују својим вазда јасно израженим и сталним обележјем, венцем (овако народ зове планинску грбину), онда је требало да према сређеној орограФској номенклатурн од проФ. Цвијића разликује брда, брегове, хумове и т. д. у толико пре, што је ово нрема стручном одзиву напредак наше ГеограФије, о којем се мора водити рачуна, а не да се бркају или идентиФикују брдо и брег, брег и планина и т. д. (Брег је по иисцу омање брдо, планина час веће брдо час скуп брегова). Исто тако нри деоби планина нетачан му је назив громадне иланине за ону врсту, коју сжд, ш

до сад заједно с немачким и Француским геолозпма и геограФпма називали масиви. Громаде су повећи ерозијом осамљени делови какве еруптпвне стене; њпх може бити на каквом брду, брегу, главици и у сред веначне планпне. Громадна планина бпла би каква стара еруптнвна маса, на којој пма громада, а не пукотинама омеђени и денудацијом сннжени и заравњени остатак од какве старе веначне планине (8ие8-ов Ногз1), или стог, који је остао у сред таласасто снпженог, пласастог терена (8ие88-ов ТаМћогз!). Једно да би означили постанак њихов, а друго да би пзбегли забуну, те кад кажу масиви да се овакве иланине не бркају са еруптивним масивима, Немци су их у иоследње доба отпочелп називати Китр%ећЈгде. И збиља су то труаине од старих веначних планина, или од каквог пласасто раздељеног терена. Зашто не бисмо, дакле, усвојнли предложени назив труиинасте иланине (Цвијић у предавањима)? 7). Говорећи о земљином језгру писац се и сувише повео за књигом Хохштетер-Бшшшговом, па је написао и то, како се „са сигурношћу" „може закључивати о агрегатном стању земљине унутрашњости," и како се „земљино језгро састоји из усијаних и растопљених маса". Нема у целој Геологији тамнијег питања од овога. И колико на једној страни има чувених аутора, који држе да је унутрашњост земљина у усијано-течном стању, толико исто има опет чувених аутора, којн врло духовите разлоге имају да је унутрашњост земљина нстина у усијаном али таквом стању, које се приближује чврстом. Хохштетер и Бишинг могли су у својем уџбенику написати, да је унутрашњост земљина усијано-течна, једино што им се то мишење доиада, али сасвим без икаквог већег права, но што би ималп, кад би обратно написали. Најмање пак права има г. Станојевић, који не нагласи, да све ово дије никакав поуздани Факат, вего „са сигурношћу" говорн о њему. 8). Код угљенисања биља вели писац: „При томе се органска супстанца тела не разрушава, већ се само промени." Зар се баш нн у колико не разрушава? Ово је нејасно, управо неиотнуно преведено. У Холштетер-Бишпнговој књижици леио стоји: „<1аће1 тг(1 <1је огдашзсће 8ићз1ап2 шсћ1 датМск гегз(:бг(;, зоп(1егп пиг 1Д егдепЊптМсћег ит§етапс1е11" (стр. 124). 9). Писац врло често употребљава речи исиијање и излокавање, п то час као спнониме („иснијање или излокавање") час као различпте појмове („исиијање и излокавање"), који су сасвим нез,ни. Боље је и већ је уобичајзно рећи раства-