Prosvetni glasnik

102

радња главпога

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

рање, кад се мисли хемијски рад воде, а исилакапе, кад се тај рад гомбонује с механишшм. 10). Већ је примљен реФерентов предлог, да се у место преведеног термина камено једро („81:еп1кегп") каже калуи , јер је ова реч врло згодна ■ ао име за ону скамењену масу (од вапнаца, глпне, псска, муља), која испуњује унутрашњу шупљину Фосила и као калуп испадне или вири, кад се фосил разбије. И латински (дакле прави науч г п) термин за ово опет је калуп (пшШиз). Писац опет пише „камепо једро"! 11). Исто тако место Панчићевог термпна мо&ност слоја, који је чпст превод немачког термина Масћ41§ке11;, треба казати дебљина слоја, и слој је толико и толико дебео, а не моИаи-, ово је проФ. Жујовић одавно предложио (у својој „Геологији Србије"). Писац опет пише „моћност!" 12). Стене, које су постале таложењем пз воде, вазда се јављају у слојевима. Писац нпје ни једном речи објаснио од куда ово до1ази. РеФеренат је уверен, да ће се у ђака одмах породити сасвим оправдано питање: зашто то? али ће узаман поновно читати пишчев уџбеник. 13). Непотребно је разликовање излаз неког слоја а поред тога још и изданак тога слоја, које писац, нешто натежући по Восидлу а нешто своје вољч хоће силом да унесе. Доста је рећи изданак; шта ће више? 14). Сасвим је претерано разликовати: 1. слој, 2). иод његов, 3). кров његов, 4). иовлату и 5). иодину његову, које иисац — опет по Восидлу (стр. 190.) — натеже, Шта ће ђацима иод слоја н кјоов слоја, кад се нигде ни при детаљним радовима не осећа потреба за овим терминима? 15). У место већ усвојених п вазда згодно употребљаваних термина иравац ц иад слојева, писац употребљава иротезање (баш узео глаголску именицу!) и нагиб. Против ове последње речи нема се шта, али шта ће она прва? 16). Нагиб или иад слојева сазнајемо, кад одредимо угао, који површина слоја чини према замишљеној хоризонталној равни. Писац је у место овакве просте и разумљиве речепице написао: „нагиб слојева изналазимо, кад одредимо угао који чиш протезање ирема хоризонту." Ово не само да је нејасно, него је и скроз погрешно, јер: а). „протезање" (правац) слоја јесте пресек површине слоја са хоризонтом, те ту и нема никаквог угла, и б). што баш потрзати хоразонат, кад је много простије и за ђаке разумљивије рећи: хоризонтална раван. 17). Са свим је погрешно у место дискордантни слојеви рећи неједнаки и неједнолши слојеви, као

што је писац урадио, Јер онда изгледа као да је говор о слпчност'1 или разлици слојева по природи или по облику им, а не о томе како су један преко другог наслагани. Као год што се за конкордантне слојеве каже да су сложно наслагани (да су сложни), тако ваља и за дискордантне рећи, да су несложно наслагани (да су несложни). Овако се бар до сад употребљавало, а оном који не може боље што измислпти, не треба никако дозволити да квари заједничку тековину. 18). 0 сувише је рогобатан превод термина трансгресија речју „навлачење," нарочито кад се узме на ум, д 1 се у велико већ употребљава речи ирекривање и ирекриљавање. (Ову Формацију прекривају — ирекриљују — такви и такви слојеви). Ако је ипсцу ово мало, нека каже „днскордантно прекривање." 19). Говорећи о дислокацијама у ужем смислу, пасац је погрешио кад је ставио, да се у оваквим прпликама „слојеви промакну или оклизну један мимо другог у вертикалном правцу," јер ово не мора бити само у вертикалном правцу, него и косо, и то на разне начине, па чак и хоризонтално. Овде кипте, опет без потребе, термини с натегнутим значењем: и расед, и одскок и раселина. Одскок никако не ваља, јер би могао довести до рђавог закључка, као да неки део слоја одскаче у виспну поред другог, док, баш обратно, овај другп махом оклизне на ниже поред оног првог.* И шта ће расед као термин за овај појав, н раселина као место где се он десио? Обе ове речи значе једно и исто: и да је у неком терену дубока нукотина, и да се дуж те пукотине једна серија слојева оклизла низ другу. Кад се дакле каже или раселина или расед, већ се по себи разуме, да је ту нека пукотина у вези с иојавом, коју Немци обележавају речју УетегЈипд, а Французи речју &Ше. И обратно, како нигде нема праве геолошке пукотине без ове појаве, то се може рећи и само иукотина. Немци имају и Уетег{ип§, на опет само кажу Вгисћ, и то је доста, да се потпуно разуме шта се хоће. Сасвим је, дакле, довољно, кад за овакав појав имамо две речи: једну за обележје његово уопште/— раселина (или расед, раседина ); нека писац избере од ових * Овај термин »одскок* јесте, у осталом, врдо сумњиве природе. Или је писац баш погрешно разумео цеду ствар, т. ј. да неки део слоја моз^е да одскочи у висину придиком дислокација, па сковао за то назив одскок, или је немачки термин Зргип^ (пукотина) превео као одскок, не знајућн да зрпп^еп не значи само скакатц , него и арсиути. Бпдо како му драго, тек не ваља. ( *•

Јг