Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТПИ КОВЧЕЖПЋ

203

Виши организми нису ништа до агрегати нагомилања) микроба. Ну ми, људи, као гомиле микроба, не дамо да нас поједу друге микробе, сем ако су пас најпре какве недаће ослабиле. С тога се туберкулоза никад не рађа у људи, који живе на слободном ваздуху, код којих дакле нема узрока за слабљење. Шта следује из тога? —• Треба отварати прозоре! Ако је иоле могућно, не ваља удисати онај исти ваздух, што га човек сам или ко други издише. Летк спавај прп отвореним, а зими при полуотвореним прозорима. А ако се баш бојиш од зиме и ако ти пећ не обнавља ваздух како треба, а ти ложи пећ целу ноћ. Обичај, да се позоришне двораие довољно не ветре, прави је злочин; а како иданије, када је тај обичај узрок огромном броју смртнпх случајева Требалоби после свакога позоришног чина ваздух потпуно обновити; ништа лакше него у позоришну дворану спровести зими топал, а лети хладан ваздух. А спаваће собе — то су праве творнице за туберкулозу. Неки су огледи показали, да старије животиње много боље него млађе одолевају убитачном утицају издпсаног ваздуха; понајвише децу и младиће убија затворени ваздух. Ваљада се они зато и утрпавају у спавалишта, ова права сместишта за плућни отров, од којега се полако али поуздано умире. У војнике не узимају оне који имају оуву болест или о којима се само мисли да је могу добити, а међу тим је број војника, који тој бољци подлежи, ужасно велики. Узрок: соба са затвореним прозорима. Сваку просторију, где има више људи, као радиоиице, слушаонице, спаваће собе, треба непрекидно, и то јако, проветравати. Наравно да се онда мора зими више ложити, али хладноћа ни нздалека није тако опасна као нагомилани, дисањем употребљени ваздух. Познато је да су, сем инјекције (поткожнога уштрцавања), непрестано ветрење, борављење на сасвим чистом вавдуху дању и поћу, једино средство за успешно лечење суве болести. Кад дакле треба лечити од те болести и спречити је — отварајте прозоре и клоните се животињских нагомилавања (помислите само, да има и таквих јадних незналица. који, да окрепе своје груди, спавају у штали међу кравама, овим животињама по пренмућству туберкулозним!). Једном речју: пазите да не увлачите у еебе ваздух, који је већ прошао кроз чију било плућу.

Пошто смо сада промотрили објективна дејства плућнога отрова, да речемо коју п о његову су.бјективном дејству. Једна од најинтереснијих биолошких појава јесте различитост отровног дејства у животиња. Иста материја, којом се једна храни, задаје смрт другој. Тако вели А. Бордије у свом спису „Ба Сгео§тарМе тесИса1 к , да коза једе дуван без икакве штете по своје здравље; тако исто могу јести, без опасности: дрозд кукуту, а глодари бунику; шећер убија жабе и утробне глисте; жила од маниока (Ја1горћа татћоГ) је самртни отров за људе, говеда, коње и овце, а глодарима и свињама јеизврснахрана; ка®а је отров за папагаја, а није за гавране и врапце. Дарвин тврди, да црне свиње, без икаквих злих последица, могу гутати жиле од ^асћпапГеа Ипс1опа, од којих отпадну папци сваком свињчету које није црне длаке. Тако и код многих других животиња, па и код биљака, проста различност боје одређује час пријамљивост час непријамљивост за нонеке болести. У отпору против једног истог отрова показују се огромне разлике у људи исте расе, истог друштвеног реда. Један може да пуши читав дан, другога опет спопадне мука и пробија хладан зној ако само неколико тренутака пробави у ваздуху где се пушило. Има пак и људи, која изјутра, наште срца , пребледе кад осете мирис од дувана, а у вече могу да пуше а да не осете какве веће неугодности сем немира у срцу и несанице. Тако је исто и отпор против плућног отрова у људи врло различит. Лица, која су врло осетљива према том отрову, не могу бити у простору где се скупља друштво, а да ускоро не осете главобољу а доцније неку врсту гушења; они не могу провести ноћ у каквој соби средње величине, у којој се ваздух не обнавља, а да се сутра дан не разболе. Други, напротив, осећају се сасвим добро и у најгушћој гомили људи. У неких иородица прозори се никада и не отварају. Али, и ако се у поменутим случајевима не осећа никаква неугодност, не треба мислити, да се не дешава никакво ремећење у организму ; јер исти поремећај, исту озледу, која једнога несносно кињи, други никако и не осети. Што је органнзам нижи, то му све мање долазе до свести погибли којима је изложен. Неким људима не уди плућни отров, јер су у неку руку снабдевени устуком, који их чува од тога отрова (тШи-Шагеб). То је случај у стараца. И Јевреји као да имају ту исту особину. Живећи вековима у затвореним просторијама и бавећи се