Prosvetni glasnik

ГАДЊА ГДАВНОГА ПГ јенским и педагошким прописима, и да су набављена потребна наставна средства. Овако уређеним школама моћи ће општпне даватп номоћ. Све прпватне шкоде прегледаће надзорнпцн, којибуду надгледали државне ВишеЖенскеШколе. Члан 12. Овај закон стуна у живот 16. августа 1895. г. Тада нрестају важити законп о уређењу Впше Женске Школе од 19. јануара 1879. год н од 31. октобра 1886. год., п онда ће се забрапнти прпмање ученпца у гимнасије и реалке. Управитељка и класне учитељнце, учитељице вештина и туђих језпка, које се затеку у служби, кад овај закон ступи у жнвот, прпмаће плату ирема 10. и 11. члану досадашњега закона (од 19. јануара 1879. год.); а само оннма, које имају нсту снрему као наставнпци гимнаснја, моћи ће Министар просвете и црквеннх послова, по саслушању Главнога Просветног Савета, одредитп исту плату, коју имају проФесорп и супденти, предавачп и учитељи гимнасије".

Ирво је са 8 противу 1 гласа усвојен поднесени преддог за основу дебате, па се за тим приступило специјалном претресу поједпних чданова у пројекту. У насдову учпњена је измена и место речи: „Више Женске Шкоде" дошло је: „Девојачкпх шкода". Први чдан иројекта иримљенјебез икакве нзмене са 5 противу 4 гдаса. Други чдан је измењен и по усвојеној измени има гласити овако: „Девојачке шкоде у Београду, Крагујевцу и Нишу пздржава држава пз општега кредита одређеног на иросветне циљеве, а у остадим варошима дрлшва ће оваке шкоде подизати према потреби, средствима и помоћи, коју поједине општине од своје стране понуде држави." Трећи чдан је примљен са изменаиа и гдаси овако: „Девојачке школе у Веограду, Крагујевцу и Нишу имају по шест разреда, а остале девојачке школе по другим варошима имају но четири разреда. Један разред учн се годину дана". Члан четврти примљен је са 5 противу 4 гласа, по нројекту без пкаквих измена. Код члана 5 ирва алинеја примљена је без измене по поднесеном пројекту и то са 4 противу 4 гласа. Код друге алинеје овога чдана учпњена је измена и она гласи: „Управитељ девојачке шкоде мора битн Фамилијаран проФесор, којп има најмање петнаест (15) година наставнпчке службе".

осветиог савета 275

Трећа алинеја овога чдана нримљена је без измене по иројекту. Четврта алинеја измењена је и опако како ју је Савет усвојио гласн: „Наставница, кад се уда, престаје битн наставница. Ако је служида више од 10 годпна као стадна паставница, онда има нраво на накнаду од хиљаду дннара, а носле на сваку годнну преко 10 година поред ове хпљаде још но сто (100) дпнара. Члан шестп нрнмљен је по пројекту без измене. У члану седмом изостављене су само речи : „у договору с наставнпчким саветом." Чдан осми ирнмљеп је по нројекту без измена. У чдану деветом у првој адинеји пзостављено је: „ношто подоже пријамнп псиит ирема правилима, која ће мннистар пронпсати." У другој алинеји овога члана избрисане су речи: „о казнама", а додате су на дотпчном месту речи: „испптивању преко године п о годпшњим испитима". Чдан десети примљен је по пројекту без нзмене, а тако нсто и члан једанаести. У члану дванаестом у коме је прелазно наређење, учпњене су на овим састанцима измене у толико, што је ред адинеја измењен, те је трећа адинеја дошда на место прве, прва на место друге, а друга на место треће. С овим је свршен овај састанак. —- «..■». . ♦ САСТАНАК 626-ти 8. марта 1895. г. у Београду. Биди су: аредседник, Свет. Вуловић; чланови: д-р Вој . Бакић, д -р Богдан Гавриловић, д-р Јов. Цвијић, Стев. Довчевић, Јевр. А. Илић, Димитрије Јосић, архимандрит Фирмилајан, Ст. Давидовић. и Дим. С. Јовановић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочитан је и примљен записник прошлога састанка. II. Прочитаио је иисмо г. мшшстра просвете и црквених иослова, од 7 ов. мес., ПБр. 3722., којим се шаље Савету на оцену модба г. Петка Никодпћа, учитеља из Пожаревца, којпје модио да му се уваже неке године учптељске службе. Савет је одлучио: да се умолн г. Јеврем А. Илић, да ову молбу прегдеда н нроучп и да о њој Савету реФерује.