Prosvetni glasnik

наука и

настава

295

Ко не зна од нас, како се само учи наш рођени српскн језик! Правило иа пример, правидо па пример, па тако непрекидно док се не сврши цео предмет како у једном тако и у свима разредима. Прво се даклс утврђују иојмови, шта су гдасови, сдогови, речи, п т. д. Природне науке — у средњим школама — полазе од деФиниција самих паука, па сс, прелази на групе, Фамидије, класе и редове. Па и у Математици не иде боље. Доба школовањл, то је доба кад ученици имају иајбоље и најјаче памћење и они збпља памте. На испиту се види успех, ми смо задовољни а радоснп су и ученици, јер су се оиростшш неоправданог мучења услед оваког учења. Ко сме рећи, да је овакав рад правидан и какво нме носи оваки метод? Ко се сме похваднти да оваквом насгавом још п васпптава? — Та то би могао само онај тврдити, који се у наставном раду не разуме п кога треба одвојити од шкоде и омладине, да је не упропашћује, а о добити некој не може ни бити говора. Па како да се удеси да тече настава што правидније, ако не и апсодутно правилна? И овде је опет једино меродавно нсиходоијко нснитнвање, јер само на основу психодошких нрпнципа моћи ће се наћи иравилни пут за учење. Раније смо споменуди, да настава треба да образује мишљење. Настава дакде има да да ученику што већи број појмова, јер што више појмова тим више знања. Треба дакде пзнаћи тачно пут, којим човек најдакше и најправилније долази до снгурних нојмова а да се ирп томе испуни и други захтев — да се створе интереси, пошто само на овај начин расте и јача воља и моралии карактер. И Пснходогија нам овде даје упутства, како треба да се поступа у настави , јер нас обавештава о путу којим се додази до нојмова. Велики немачки фплософ Имануед Кант рекао је: „Очигледност без нојмова је слепа, а појмови без очигледности су празни." При очигдедности дакде, према овом ставу, не сме се остати, онаје само прво. Без очнгдедности појмови су празни; да се дође до нојмова треба да претходи очигдедност, појмови су по реду на другом месту. Настаје иитање: како се долазн до очигдедности и како од очигдедностп ка појмовима? Када се ово разјаснн, онда је нађен н пут, којим треба да иде настава, онда је нађев прави наставни метод. Очигдедност је иодазна тачка цедокупне наставе , она је основ цедокупног мишљења- Очигледност је резулгат опажања, а ово је јединона основу дичног аскуства,

Живећн у свету нама додазе разни утисци од поједпнпх објеката, који се находе у простору; као носледпца тих утисака јесу осећаји, као одговор душе на снољне утиске. То су управо представе у ужем смислу. Ми изађемо у поље и видимо једно дрво; ми опажамо, да оно пма корен, стабдо, гране, дишће и ндод, и све се то стапа у једну представу дрвета. На тај начин у нама постају и представе о разном дрвећу и о разним предметима у опште. Ми дакде прво добивамо иоједпне представе као сдике појединих предмета, које у ствари нису просте, већ сдожене. Јер код представе о једном предмету ми смо свесни разних особина његових, које чине и саму битност његову. Очигдедпост нам дакле даје конкретни матерпјад знања, а духовна радња при очигдедности, то је ааериеација- Аперцепција има да створи што јасније п што живље представе, а да то буде могуће у што већој мери, нотребно је опажање, које је опет могуће само на основу свестраног и општег нскуства, како сиољашњег тако и унутрашњег. Ну, са овим се дух човечији не сме нитн хоће да задовољи. Он тежи, да представе, које је на основу очигледности стекао, потенцира п да им тиме прпбави већу вредност. (Свршиће се)

0 РЕГИСТРИМА Гдавну удогу у вокалној музици имају регнстри. Ко их са уснехом уме и шаћп п неговати, тај има благодаран н нлеменит посао. Има ли шго год лепше п дивније, него кад му ученици красно иевају, и своју околину умидним песмама очаравају. Има сдучајева. алп су ретки, да природа иекога депим гдасом обдари ; но кад бисмо ми чекадп на природу, био би врло маден број добрих певача. Да бисмо природи доскочили, музнчари су годинама истраживали путове и начпне, да школовањем и вештином накнаде оно, што је природа ускратила. Стари италијански учнтељи највише су допринзли, што данас имамо јасно одређеннх правила за човечји глас. Па и ако су многп одступиди од те методе, опет се много њих натраг вратило. Једна од највећих особина код певача јесте, имати потиуно једнак, идп боље рећн, изједначен глас. Данас врло ретко чујемо доброг певача вештака (о дилетантима не може овде нп говора бити) да му је гдас у цедом обиму мекан, јасан, пун израза, једнак у јачини. Ваљда је природа 38*