Prosvetni glasnik

344

ПСИХОЛОГИЈА НАРОДА И АБТРОПОЛОГИЈА

иераменат сваког народа. Ннсу ди се и приврженици „борбе раса" требади пренети у крило сваког народа, те да се потруде, да ту одеде и како треба оцене основне саставне делове његове. Као и већина антрополога — погдавпто Брока, Вирхов, Дан>о, Заборовски, Хамп, Топпнар, Кодињон, Верно, Каријер, Ховедак, Манувријер, де Лапуж, Ото-Амон Ливи, Бедос и т д. — и ми сматрамо, да се може ухватити прибдижан рачун од најважнијих подраса, које удазе у састав сваке иопудације и одлучују тако антрополошки тии. Одмах наиомињемо , да разликовање раса и подраса човечјих, треба много мање да се чнни према боји коже, него према морфолошкпм карактерима, поглавито лубање и мозга. Боја је другостепени знак, којп је постао са кдимом и који је и данас предодређен у самом заметку: клима топла и вдажна за црне; хдадна и вдажна за идаве; сува жуте и црномањасте. Оно, што највише засеца то је: дугуљаста или ароширена форма лубање, њена заиремина (капацитет), облик носа, јагодиџа, груди, висина струка и т. д. Према тим карактерима, беде народности јесу мешавина два главна старија едемента, према којима извесни антроиолози, са Л.инејем, хоће да ставе карактерпстичне етикете. Прво је Ното Еигораеиз, за кога је као чистокрвног стара „дијагноза": лица беда, темперамента сангвиничног, мускулозан, власи дугих, пдавих или риђих (црвених), очију јасно плавих, лаган, суптилан, изналазач. Крупан и моћан, има дице дуго, нос узан, прав и обдо узвишен, врат дуг, тедо и удове дугачке: „сав му је развитак у дужину." Да би допунили ове знакове, савремени научењаци додају му још меру главе од придике 0'74.'). Овај број означава лубању редативно дугу иди долихоцефалну. Потом додази Ното А1ртиз но Ј.инеју, који тачно има и Физичке и психичке супротне карактере: дпце мрко, вдаси мрке или кестепасте, очи црнпурасте, лубању широку п осредње дугу (брахицефалну), нос спљоштен, осредње шнрок, лнце широко, струк средњи или мади; развитак му је поглавито у ширину. Народи пак жутн имају, вели се, такође погдавито дваелемента: 1° један нов тип: Ното АзгаИсиз (Лине), боје жуте, темперамента меланходичног, крутих црних власи, очију црних, склон на поштовање, лукав и грабљив — тип нешто долихоцеФалан, у погледу духовном врло интедигентан; 2° Ното АГргпиз, већ имено') Треба поставити врх широка шестара на чело, а други на нотиљак те имате дужипу дубањину; поставити потом шестар на места ушна, тако се добије највећа ширина; поделите тада ширину са дг/жином ца ћете добити меру главе (у количнику).

вапи, брахицеФадан. Овај је посдедњи имао знатан утицај у Азијп, поглавито у Кини, куда је ушао као освајач, и где је, по веровању Лапужовом „укочио" (задедпо) тамошњу цивидизацију, домородца Ното А&гаИсиз. У Европи даље постоји, поред Ното Еигораеиз и поред Ното А/ртиз, још једантип, кога називљу Ното МесШеггапеиз или, по Борију , Ното АгаМсиз. Етничка анадиза, заиста, открива у цедој Европи ирво неки стари основ, који представља остатке расе из времена мамутовпх и тадашњпх једена, као и пз времена глачаног камења. То су црномањасти, главе дугуљасте, струка врло кратка, носа крива ндп преломљена. Називају је раса средоземна, пошто је она преоблађивада на острвима и обалама Средоземног Мора., по целој северној Афрпци, полуострву иберском, на обали лигуријској, у јужној Италији и у Сицилији. Ови су представници врло ретки у средњој Италијп п јужиој Француској. Тако названи „чист Семпт" оддикује се од осталих Средоземаца или додихомрких „струком вишнм, носом прекршеним и општом сухоћом облика." Већина Средоземаца у остадом је изукрштана са црним пдеменима са севера Африке. Други етнички сдој, који су нам антроподози у Европи показали, јесте раса широке дубање или брахицеФална: Ното А1ргпиз, о ком говорисмо мало час. То су оне исте иоаулације, за које је Брока иредложио да се зову Еелто - Словени. По ЕФору, савременику Адександрову, Кедти су обухватали Шпанију до Кадикса, Галију северно од Севена и сдива Роне, знатан део Германије, горњу и средњу долину дунавску, повијајући се јужно од ретичких и карских Адпа до Адрије, и готово цедом северном Итадијом. А то је тачно ту, где сенаходејош Кедто-Словени: сведоџба из старине нотврђује сведоџбу науке модерне. Претпоставља се (без доказа) да су Кедто-Сдовени дошли из Азије крајем кватерне периоде; придаје им се чак каткад порекло више мање монголско, и зваху их таданеодређенимименомТуранци 1 ). Висија азијска, тврди де Л.апуж (који је посде променио мншљење), показује читаве масе Савојарђана и Оверњанаца „задоцнелих у сеоби." Ови су брахицеФалн увели у Европу азпјске животиње и биљке 1 ). Но, дола зили ма од куд, Келто-Сло вени сачињавају данас х ) Један виртембершки антрополог, Холдер, хтео је тако окарактерисати иретходнике Германа у Немачкој, округласте лубаае. 2 ) На што се примећује: 1° брахицеФалија је најмање и маље распрострањена у Азији но у Еврони; 2° брахиде®али могли су доћи за епохе бронзане само кроз Сибирију и Русију, а баш тамо се налази мало долихоцеФалних у тој епоси ; или су дошли асирском страном, а то је ствар историски немогућна.