Prosvetni glasnik

368

РАЗНП ЗАПИСН

још све броди сундом, а кад се северно-источни прокои отвори, онда ће, наравно, све кроз њега пролазити. Број бродова, који из Лајга и других скотских пристаништа, као и од Фарарских острва, путују на Источноме Мору, и то старим путем, тако је незнатно мален, да се једва сме и у рачун узиматн. После отварања северно-источнога канала настуииће нов ао-ред ак у односу северних аоморских места арема оаштем саобраИају. Онај, сада тако живи, канал између Данске и Шведске постаће усамљен, а пз Копенхагена моћи ће се зар и догледати плаво море и зелена обала; али бела јадра и дугн црни млазеви дима са пароброда, ретко ће се кад моћи запазити на томе лепом воденом путу. Данска престоница изгубиће свој маритимни значај, а Хелзигер са тврђавом Кронбергом, где је негда Хамлет радио и сањао, неће више владати улазом у Источно Море. Ако на свечано отварање прокопа буде и Данска своје бродовље у Кил послала, мрнари ће с пуно разлога бити огорченп и озлојеђени — а дански прохтеви и њихова непријагељства према Немачкој још су у ранијим годинама, а нарочито у данима сундске царине, дали томе довољно повода. У колииој ће мери Копенхаген од великога саобраћаја бнти потиснут, у толикој ће се опет мери овим каналом примаћи ближе Оеверном Мору све немачке вароши на Источноме Мору, почев од Кила па до Кенигзберга. Међу свима немачким поморским местима однеће Хамбург понајзамашнији удео. Ова моћна варош, која сад већ влада целокугшом северном трговином, биће после отварања овога капала најглавније пристаниште на европскоме континенту. Па и стратегијске прилике немачке обале знатно ћс се изменити. У Хамбургу држе, да је ушће Елбе само деФензивна тачка, и да се одбранбене спреме никада неће моћи тако удесити, како и колико би то бмло потребно. Осим тога, те чрипреме још сада потребују помоћних маритимних средстава за борбу, а нарочито известан број торпедо — лађа. Али крај » свега тога, наЈважније немачко речно ушће врло је скромно војнички подешено. Слика се сад одједном мења, чим се северно-источни морски канал уведе у Елбу, и десна обала њезина утврди. Тада њено ушће има за Северно Море исти значај као и ки.лски залив за Источно Море. Оно ће постати јака одбранбена тачка, и нападај на Хамбург биће немогућан, Беочуг, који је у одбранбеном ланцу немачке обале недостајао — "прикачен је, и то на месту од велике стратегијске вредности. Спајање немачке Флоте у Источноме Мору обезбеђено је

овим прокопом за сваки случај, а то је већ по себи веома значајно. Помоћу телеграФа и сазиања удаљености, може се са највећом тачношћу одредити место и време, где и кад се имају састати две Флоте, које обе полазе од Е5илхелмсхаФена а растављене су прокопом. Већ тимс је прокопу дат оФензивни зпачај, Немачка је зато прво и узела била Хелголанд да њиме брани пролаз. Истина, Молтке, тај највећи немачки стратег, сумња у толику стратегијску важност канала ; он је до душе не пориче, али се у војничком обзиру многоме од канала не нада — и ако ће овај служити као брана према Русији. Јер до сада се противник морао обазирати једино иа ВилхелмсхаФен , и само је ту могао наперити све своје силе, пошто са југо-истока никада му и никаква опасност није претила. Али то ће се изменити после израде прокопа, јер ће се премац морати осигуравати са две стране. Тада ће противник морати бити постојано »у пуној пари«, а шта то значи, зна сваки мрнар. Иомоћно бродовље и бродовље са угљем неће га у много случајева моћи достизати. Осим тога, противник ће вазда морати бити спреман на изненадну иојаву торпедскога бродовља, и то од стране ВилхемсхаФена и КуксхаФвна. И самој Енглеској тешко би падало да противу такове две ОФензивне тачке одржава потребну убојну снагу. Кад су зиме дуге и јаке, по уверавању енжењера Макса Мелерл , не сме се бродовље Источнога Мора да одважи ни па какав дужи пут, јер се има бојати да ири укрцавању крај обале не западне у густ лед, те да не замрзне, као што се то прошле зиме десило једном руском броду, и то баш пред Копенхагеном. Питање је, пак, да ли би ма какво друго пристаниште и могло послуншти бродовљу као прибежиште. Јасно је дакле, да ушће канала на Источном Мору треба да је за бродовље само дотле пловно, док је пролаз код Данске слободан, или док бродови, који полазе из ма којега пристаништа, уопште могу доспети до канала. Кил лежи врло згодно, тако да после мраза ледена брана брзо одилази, јер први југо-западни ветар доноси југовину, и сав лед од обала гони напоље у широко море, те тако још за рана ослобађа ушће испред Фридрихсорта. Али је опет још важнији и од тога положај леда у самоме прокопу. Ту се сусрећемо са низом повољних односа, што сви укупно чине те је канал готово сасвим од леда слободан. Он треба да добива воду једино из Источнога Мора, и с тога има према Лаби окренут водопад, кога ради и постаје струја од по метра брзине у једном секунду.

-