Prosvetni glasnik

37(3

нзвешајп падзорникд средњих школа

Оном пак другом узроку неуспеха само мпнистарство пде спстематски на руку. Како може бптп успеха у школп кад се зна. да н. пр. за последњп десетак годипа ни 10° 0 наставнпчких иремештаја није изазвала школска потреба, већ пли вишп државни пптересп, или лични и приватни рачуни ? Кад се још узме на ум да се услед таких премештаја стеку по пет, шест, па и осам наставника исте струве у једној школп, онда је лако зампслити успех који се у такој школи постпже. Најмање је може бпти мннистарство крпво у питању о школским књигама. Оно је сву бригу око тога сложило на Државну Штампарпју п Главни Просветни Савет. Штампарија тачно извештава кад које књпге нестане у магацину, п тражи наредбу за ново прештампавање, а Савет ревноспо шаље на реФерате све књиге које му се с приватпе стране, преко Министра просвете, пошљу, п о њима доноси одлуку. Мени се чпни да је у школској књижевности било више реда под старом школском комисијом. Ади има још један узрок неуспеху, који, чппп ми се, нико ппје пзнео, акојије, по мом мпшљењу најважвији, атосу: сами наставнпци. Могу књпге бчти најсавршеппје, може програм бити најподеснији, можеједан наставник седети у једној школи тридесет годипа, успеха неће битп, ако тај наставнпк не уме, нцје снремап да радп. Тако велика већпиа педостатака што сам у овој гимназпји опазио тиче се самих наставника. Јер код вештих паставника и добрпх зналаца свога предмета п уснех и настава су добрп, и обратно. У шестом н пр. разреду, који је уопште добар, впђао сам где ученицц из впше предмета одговарају одлпчпо без и мало замуцкпвања, док код каквог нредмета, где су и преко године навикли да погађају плп да им се дошаптава; ти истп ученици немају нпједног поузданог одговора. Таких наставннка, то смем слободно тврдити, има доста, има много у нашим средњпм школама. Јер кад у овој гимназији, која без сумње долази међу најбоље, има наставника који предају предмете за које пх нпко није квалпфпковао, нити су се за њих стручно снремали, или има наставника који, н ако су квадиФпковани за своје предмете, опет се зна, да је њпхово знање тако слабо, да пм предавање тих предмета бар у вншпм разредима никако не би требало допустити; кадјетако, велим, у овој гимназпјп, како лп је но унутрашњости, даље од очију министарства? Нека нико пе иомнсли даја њнх кривим што су таки! Не, до њпх нема ни мало кривице. Као

год што за неуснех гимназијских ученика нпсу криви ти ученнци, већ њихови наставнцци, исто тако за слабу спрему наставничку крива је само и једнно — Велика Школа. На не само за то, него и за све што пма и доброг и злог у Србнји, и слава п прекор прппада — поред Војне Академије — једнио Великој Школи. Онајесрце у организму Србије, па ако је крв, којом она храни све оргаие тог државног органпзма, болесна н неваљала, како може бити здрав цео организам? Па колика је пажња поклањана том најважнијем органу? Велнка је Школа прославила недесетогодишњнцу свога постанка, и за све то дуго време на њој су вршене само сптније оправке и доправке, а у суштпни својој она стоји и данас на нстој иснови на којој је и основана, на основи гимназијској! Ако се још сетпмо да је 90% минпстара просвете узимато баш од проФесора Вел. Школе, онда ће нам пред очи изаћиједан Факт, пред којнм се треба озбпљно зауставити. 23. јуна 1895. год. у Београду. Господину Миниотру понизан Љуб. Стојановић с. р.

II. Извештај г. Јос. Пеца&а, начелника Миниотар. просвете у пеноији, о оеоградској Бишој Женокој Школи а) као изасланика на учитељским исиитима: Госаодине Министре, Учитељски испит у првом одељењу ЈВише Женске Школе повољно је свршен. Ја сам имао срећу пропратити само усменп испит, а писмени је свршен пре мене, још 12. пр. мес. Госнодину Мннпстру нпје непознат и узрок те случајпости. У повереном ми одељењу свршило је свега 46 ученица. Од тих само две нису прпступиле исппту, н ако су с врло добрим оценама свршиле VI разред; све остале пришле су испиту. Пошто ннсам бпо на писменом исппту, као што поменух, што ми је и веома жао, морао сам најпре нрегледатп све писмене радове испнтанпца и увернти се о правнлности њихових оцена. Нашао сам све у своме реду, сем два цнгла случаја, која су још била у пнтању и нерешена. Сноразумно с испнтним одбором и према олакшаннм околностпма решена су оба случаја у корист испитаница. И тако све кандидатке, на броју њнх44, буду узете н на усмени исиит.