Prosvetni glasnik

В87

као н то, да носигурно не пзгледа, да ће човечанство опасти у току векова, што ће га ови „учинити црномањастим." У остадом, ако има оних, који се одушевљавају дугом лубањом, има такође и присталица лубање округле. Анјчин , којије Словенин, подржава првенство брахицеФалпих. Како вам се то допада?! Други, са Вирховом, мисле, да ако се глава у дуж развија, прошириваће се временом још више, да бп направила места свему, што јој напредак, сазнања и науке стављају у дужност да прими у се. Округласт облпк је најугоднији, који дозвољава да се у мање простора смести више мождане масе. Међутим, додају они, волумен мозга неће моћи знатно да се шири, због равнотеже главе и хармонпје њених делова: предњн режњи (мозга) могу наједрати, али само толико, да тежишна осовина прође кроз саму средину лубањског дна или мало унаиред; још впше напред, очи би биле прптешњене и пригнате под лубању. Сви се антрополозц у осталом слажу у нретпоставци: да Ке доиста долихоцефалија бити замењена универзалном брахицефалијом. Иде ли, ваљда , напредак у назад од преисторијских долпхоцеФала, који живљаху по пећинама, до нас, који имамо ту „штету" да нам се шире наше лубање ? Г1о Галтону, ако црномањастп добивају превагу, то је с тога, што је код њпх здравље много боље, како излази из дотичне статистике ратова америчкога расцепа. По Декандолу, умножавање пигиента код црномањастих претпоставља сложеНИ ЈУ Р а Д њ У и већу снагу. Плавп су мање снажнп, као и цветови бледи, и тиме су принуђени, да буду интелшентнији; услед тога бива постепено одабирање у корист интелигенцпје • Шта се још неће ностићи иомоћу селекције (одабирања)? По другима, Келто-Словени су посигурно одмакли, пошто су они више тихи, но људи са севера, који су се међу собом таманили; но, кад борба буде пренесена на економски терен, биће побеђени од плавих. А још по другпма, плави се и не могу^ борити ни на том терену, пошто је позориште те борбе у великим варошама, куда се збирају долихо плавн, но где ће се скоро и угаситн. ') ] ) ДолихоцеФалија нреоблађује, по истраживааима Амоновим, у варошпма више но ио селима; у вишим разредима лицеја више но у средњин, у институтима протестантским више но у католичким (где је брахицеФалија приметна у в. херцештву баденском). Амон је чипио такође занимљвва посматрања над баденским сенаторима. Међу индивидуама ванварошким долихо-плави, будући нарави предузимљиве иљубећи путовања, подлежу привлачењу, које вароши чине на њих, и иду тамо да нађу своје задовољство. Тако сиољни, сеоски предели, губе све више своје долихоиде и постају све више

НемогуКно је иоверити се свима овим аротивуречним индукцијама. Антропологија је још наука колебљива, да бн могла улити пуно поверење. Како онда да се усвоје психолошке и социјалнехипотезе основане на хииотезама исторпјским , а ове пак основане на хииотезама антрополошкнм ? Прерано је бар, да половпна човечанства насрне на другу половину, због питања о дужпни у кљети лубањској, и то још са пзвесношћу коначног пораза, у корист дугачке главе. Закон братства спгурнпји је но сва историја. А што се тиче нстинског лека иротив поремећене социјалне равнотеже, тај лек неКе битп каква затворена каста, но већа иажња у иогледу бракова, у иогледу на здравље буду&их суируга, већа брига о хигијени, уиорна и што стварнија борба иротиву иорока, који комиромитују и саму расу, иротиву неумерености и расиусности, најзад што иространије ширење моралних идеја, како у главама германским, тако исто и у главама келто-словенским. Теорија краниолошких типова изгледа нам да је што и чувена теорпја „криминалних типова." Ломброзо је имао разлога, да обрати пажњу на многобројне знаке опадања, који се наилазе код криваца; но он нема право што верује, да се ко рађа као кривац, са типом, који с места може да распозна, унапред, око антрополошко. Равним пачином и прнјатељи дугуљасте лубање с разлогом нам сигналишу многобројне знаке поремећене равнотеже, које показује наше узбуркано и блатаво друштво; ама, кад они замишљају њихов плаволики тип као јединог и правог Ното, коме принадлежи да истреби своје такмаце, које они зову недостојним, они иодижу једну исеудо-научну фантазију на бурни ниво моралне омразе и грађанскога обескуражења. Пандолихоизам, у својој крајности, није за човечанство ни мало вишп ни поучнпји, но што је пангерманизам или нанславпзам, и све друге апсорпције сдабијих од јачих. и више брахицеФални. Долихопди, ношто су подлегли на особени начин градској нривлачности, туна успевају, истичу се и напредују за трајања једие или две генерације, али њихово се потомство растони, као снег на сунцу. Подлегање хипербрахицеФалних емиграната по варошима још је рапидније : они ишчезну, уопште, нре но што су и успели ; они нодлегну индустријској конкуренцији и заводљивости углађеног живота, јер им недостатак воље смета да се отргну. Георг Ханзен — у свом делу: „Три ступња развића нопулације* — доказује статистиком немачких вароши, да се варошко насељење готово потпуно обнавља досељеницима у току две генерације ; а пошто су сви ови дошљаци поглавито долихоиди, може се рећи, да су модерне вароши ждрела, куда иду да буду прогутани долихо-плави ; вароши доприносе да их утамане, као што то чине ратови, крсташки ноходи, француска револуција и т. д. Борба трговачка и индустријска, којој су вароши главна средишта, биће такође донекле и средиште »борбе раса.*