Prosvetni glasnik

452

су скрупудозно исправљани. ГеограФИју предаје овде врдо ревносан старији предавач. Али сам се на н>еговим испитима уверио, да и због ревносних наставника треба што пре прописати програме. Тада, јамачно, и он не би у математичку геограФију уносио стихове из народних песама, нити бп сваког ђака иајпре питао за најпрече путове, којима се из Књажевца може отићи у Индију, Америку, на Пацифички Океан и т. д. Да се не задржавам више на овим нижим гимиазијама, које треба укинути. Несумњиво је, да је за Србију довољно неколико целих гимназија. Није потребно ни наговештавати за то разлоге, којп су већ постали популарни. Тим паметним реФормама ова су два места најпре на ударцу. Алексинац има у својој непосредној близини, у Нишу, целу гимналију, а око Књажевца су велике гимназије у Зајечару, Пироту и Нишу. Али не треба укидати ове школе, ако се неће одмах друге, корисније, завести. Ово су толико велика места и имају велику околину, која је на њих упућена, да их не треба оставити само на основним школама; тиме би једпно био редукован ниво опште образованости у њима. У Књажевцу на место ниже гимназије ваља одмах отворити ткачку школу за вунена ткива. Овај округ изобилује вуном, у њему се израђују разноврсни вунени предмети, а у последње време се и шајак доста производи. Ткачка школа, уз коју би била угледна радионица, унела би впше вештине и укуса у ову домаћу производњу. Разуме се да после искустава, до којпх смо ваљда дошли, мора се све. претходно предузети, да и ученици ове будуће ткачке школе не оду у чиновнике. — У Краљеву Селу (Нови Хан) постоји велика среска зграда са ћмањем , и то је намењено за пољопрпвредну школу у Алекспнцу. Зашто да ми у будуће не имаднемо бар онолико пољопривредних и занатлијских шкода, колико сада гимназија? 11. јула 1895. год. У Београду. Господину Министру понизни д-р Јов. Цвијић с. Р. проФ. В. Школе

V, Извештај г, проф. Мил. Капетанови&а о ужичкој реалци, чачанокој гимназији и гор.-миланов. н. гимназији. Госиодину Министру иросв. и црквених иослова. Као ваш изасланик нри овогодишњем испиту зрелости у ужичкој реалцп и надзорник за чачанску и горњо-милановачку гимназију, ја сам, Господине

Министре, извршио поверени ми посао и садмије част о истоме известити Вас. Ужичка реалка. — I Исиит зрелости. 1. јуна, по правилима за полагање испита зрелости, испит је почео у 7 ч. пре подне. Кандидата је било 14 и међу њима једна девојка. Према годишњим оценама видео сам да су њих 11 били добри а тројица слаби ђаци. Испит је био из српског језика. 2. јуна био је испит из немачког и Француског језика; 3. јуна бпо је исппт пз математике; 4. јуна био је испит из нацртне геометрије. После свршених писмених иепита, три су кандидата одбпјена од даљег полагања испита. На усмени иепит пуштено је 11 кандидата; а испитани су 8. 9. и 10. јуна. Један кандидат добио је слабу оцену на усменом испиту из Француског језика п зато је остављен да овај испит понови после три месеца. Осталим кандидатима призната је зрелост за слушање наука на Великој Школи. Менп је, Господине Министре, особито мило, што Вас могу известпти: да је овогодишњи исиит зрелости у ужичкој реалци био врло добар. Кандидати, којн су положилн испит зрелости, такви су, да могу служити на част заводу у коме су се образовали. Овде морам да обратим иажњу Господина Мннистра на једну аномалију, која се налазп у самим правилима за полагање испита зрелости. У гимназији се учи биолошка група природних наука и у вишим разредама, а на испиту зрелости не полаже се испит из ње ; а у реалцн напротив, биолошка група учи се само у нижим разредима и испит зрелости полаже се из ње. Зато сам и приметио: даје успех из биолошке груие природних наука на испиту зрелости у реалкама, како ове године у Ужицу, тако и прошле године у Београду, недовољан. Овоме би се помогло, ако би се ова група природних наука учпла и у вишој реалци, као и у вишој гимназији, а то би се могло лако учинити, кад би се број година учења у реалци повисио на осам. Ово је један врло важан разлог, са кога би требало изравнати број разреда у гимназијама и реалкама; јер ученици што у реалци науче из биолошке групе то им је све, пошто се ова група доцнпје у Технпцп не учи. Према данашњем програму наставе, знање прпродних наука код наших техничара недовољно је; јер се никако не може дозволити, да један интелигентан техничар и образован човек остане само са оним знањем, које је добио у I разреду реалке из зоологије и у II разреду из ботанике.